Izvor: Politika, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalenić pijaca istinski brend
Za Milicu Čubrilo, ministra dijaspore u Vladi Srbije, trougao između Đerma, Kalenića gumna i Crvenog krsta deo je Beograda u kome se lako mogu prepoznati i odrediti njihove karakteristike i spoljašnja obeležja. Dok je živela u inostranstvu, uvek je dolazila u Bregalničku ulicu, gde se nalazi njena porodična kuća. Reč je o jednom u nizu sličnih objekata izgrađenih 30-ih godina prošlog veka i danas predstavljaju spomenike moderne arhitekture. Još veći značaj ove ulice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministarka vidi u tome, što se u njoj nalaze Crkva Bogorodice i katolička crkva sagrađena po projektu arhitekte Plečnika. Međutim, primetno je, navodi ona, da je čitav ovaj kraj danas u opasnosti. Sve izraženija tehnokratsko tranziciona arhitektura vođena logikom krupnog kapitala odnosi prevlast. Za većinu stručnjaka ta hladna, mermerna, "arhitektura bez emocija" za sobom ostavlja porušene kuće prošarane reljefima i zabatima. Umesto njih, primećuje Čubrilo, javljaju se višespratne "kockice", bez mnogo smisla, ali i graditeljskog stila.
Pijačna psihoterapija
Postavlja se pitanje: dokle ćemo ići u gubljenju prostornog lika i identiteta? Jedna od retkih, pred nerazumnim težnjama urbanista sačuvanih beogradskih ulica za ministarku Čubrilo, jeste Topolska na Vračaru. Ona ujedinjuje tradiciju grčke agore i kosmopolitizma.
- Topolska ulica za mene predstavlja simbol Beograda koji volim. Ima dosta porodičnih kuća, u rasponu od klasične gradnje do savremenih zgrada koje su nove, inovativnih rešenja, a opet uspele su, bez većih zamerki, da se uklope u postojeću ambijentalnu celinu. Kada govorimo o aspektu socijalnog druženja, interesantni su kafići "Violeta, kućo stara", "Moment", "Petrograd". Ipak, najznačajnija "institucija" toga tipa u čitavom kraju jeste - Kalenić pijaca. Tamo se ne ide samo u kupovinu, nedeljni pazar. Kalenić pijaca, na neki način, ima psihoterapeutsko dejstvo. Ona predstavlja jedan socijalni momenat zbližavanja ljudi. Takvi međuljudski kontakti se ne dešavaju u velikim tržnim centrima. Nažalost, čula sam da postoje predlozi da se i tu otvori nekakav tržni centar. Mislim da bi to bilo ubistvo. Ako već raspravljamo o brendiranju zemlje, Kalenić pijaca je, sasvim sigurno, brend Beograda. Kaldrma, tezge na otvorenom, vitrine sa četkama, bombondžije, kazandžije, kovači, sarači... Ako hoćemo da se pozicioniramo kao grad koji poseduje turistički potencijal, to moramo da očuvamo. Svakog stranca koji je došao u Beograd vodila sam na Kalenić pijacu. Rekli su mi da ne smemo dozvoliti da tako nešto nestane. Jer, tu se spajaju različiti svetovi, bogati i siromašni, stari i mladi. Svi oni se tu negde nađu i sve ih spoji ta karnevalska atmosfera. U stvari, spoji ih sam život. U Topolskoj ulici nema noćnih provoda. Tu živi dosta stranaca, ili ljudi koji su dugo živeli u inostranstvu. Ona se ističe određenom crtom kosmopolitizma. U poslednje vreme, istina, izgradio se znatan broj novih kuća. Opasnost da se poruše vredna arhitektonska zdanja, jer nisu pod zaštitom države, realno postoji. Moje je mišljenje da je potrebno zaštititi ne pojedinačne zgrade, već čitave ambijentalne celine - navodi Milica Čubrilo.
Za međunarodne arhitektonske konkurse
Ona ističe da postoji veliki pritisak privatnog biznisa i krupnog kapitala na javni sektor da se zidaju nove građevine. Ministarka Čubrilo se zalaže za javne međunarodne arhitektonske konkurse.
- Naravno, ogroman je pritisak privatnog sektora, čiji je interes da se poruši staro i sazidaju nove zgrade i koji hoće za kratko vreme da zaradi ogroman novac. A, u situaciji kada vam je potreban kapital privatnog sektora, vlasti moraju da imaju mnogo mudrosti da odole izazovima. Moraju da imaju dugoročnu graditeljsku viziju. Iako je, u datom trenutku, takva investicija znatno skuplja, posmatrano na duži period, zaštita ambijentalnih celina je rešenje koje je potrebno. Isto je i sa Beogradom. Pun pogodak bi bio kada bismo uspeli da očuvamo industrijsko nasleđe i stavimo ga u funkciju privrede, kulture, nauke, umetnosti - kazuje naša sagovornica.
Zato je, smatra ona, dobra ideja o raspisivanju međunarodnih arhitektonskih konkursa. Danas imate dvadeset do trideset svetski priznatih imena u arhitekturi.
- Ako hoćemo da se Beograd pozicionira na međunarodnoj sceni, potrebno je pronaći način da i oni uzmu učešća u konkursima. To bi bio odličan način za promociju Beograda. Uostalom, Pariz je prepoznatljiv po Luvru, a koliko njih zna da ga je radio Kinez - navodi Čubrilo. Prema njenom mišljenju, pravac u kome će se Beograd u budućnosti razvijati zavisi od mnogih uslova. Kao jedan od glavnih, ministarka izdvaja mogućnost pronalaženja i uspostavljanja modela ravnoteže.
- Ako preterano odemo u staro, postoji opasnost da se dalje ne razvijamo. Opet, ako zagazimo isključivo u savremenost, možemo da izgubimo deo svog bića. Kako održati ravnotežu teško je pitanje za gradske vlasti. Uvek se desi da oni najsiromašniji moraju da odu na periferiju grada. Svaki put kada se to dogodi napravi se getoizacija ekonomskih slojeva. Na taj način stvaraju se opasne socijalne bombe koje prete da eksplodiraju. Zašto je gorelo predgrađe Pariza? A, zašto je Njujork, danas, postao bezbedan grad? Nije to samo zbog policijskih palica i kazni. Mora se raditi i na društvenom planu - dodaje ministarka. Ljudi su ovde prošli kroz sve i svašta. Na ulici srećemo ljude koji su nezadovoljni, nervozni, koji su prošli kroz različite traume. Lako se potežu, padaju ružne reči.
- Ponekad mi se čini da živim na Divljem zapadu. Izbezumim se od šoka na beogradskim ulicama, ali sve je to realnost. Ljudi nisu dugo imali prilike da gledaju dobre primere, ni na samom vrhu države. Činjenica je da danas mnogi u dijaspori kažu kako ne mogu da prepoznaju Beograd. Suština je u tome da se promenio vrednosni sistem - kaže Milica Čubrilo.
Iako insistira na zakonitosti i redu u urbanizmu, ona primećuje da su ljudi ogledalo svakog naroda i grada.
[objavljeno: ]
