Izvor: Večernje novosti, 12.Dec.2014, 15:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako su se "povukle" stare kule

VISEĆI most posvećen kralju Aleksandru spajao je dve savske obale od 1934. do 1941. godine. Beograđani onog doba iz milošte su ga zvali i "Lančani" ili "Zemunski", a samo neki njegovi delovi ostali su do danas. Na njih se, kao na temelje, sada oslanja Brankov most. To je bio prvi drumski most koji je prešao na novobeogradsku stranu. Jedini čvrst most koji je pre njega prešao na levu savsku obalu bio je Železnički, a svi koji su im prethodili bili su privremeni ili pontonski. Brankov most >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je prvobitno bio kršten imenom Most bratstva i jedinstva. Delovi na koje se današnja građevina oslanja i koji se spuštaju do Karađorđeve ulice osmislio je ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. U vreme dok je postojala predratna građevina, prilaze su mu krasile dve kule koje su bile na kraju Brankove ulice, neposredno pre nego što bi prolaznik zakoračio preko reke. Nalazile su se na tom mestu do 1957. godine, kada su, prema želji ondašnjih urbanista, uklonjeni ostaci starog mosta, da ne smetaju novoizgrađenoj silueti novog. Tako su kule koje su dominirale na svim predratnim razglednicama glavnog grada Kraljevine Jugoslavije netragom otišle u prošlost. Posle Drugog svetskog rata napravljen je Most bratstva i jedinstva, a njegovo otvaranje svečano je upriličio ondašnji revolucionar Svetozar Vukmanović Tempo. Procena je bila da ne treba vraćati isti vizuelni identitet predratnom, visećem mostu, pa su "u tom paketu" nestale i simpatične kule. ...I kao što beogradski gosti putuju kroz grad, tako sećanja na neke varoške obrise ostaju da putuju kroz tuđe uspomene. Kulice su dugo ostale u pamćenju starih žitelja glavnog grada. Danas su ostale razglednice, da nas ipak podsete na "izbrisanu" panoramu starog grada.

Nastavak na Večernje novosti...