Izvor: Politika, 16.Mar.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Katalonac zavoleo Novi Beograd
David Pužado: „Ja nameravam da se zadržim u Srbiji barem još nekoliko godina, posle ćemo videti. Ovde me zadržavaju i srpska spontanost i predusretljivost, zahvaljujući kojima sam sad već stekao mnogo prijatelja”
Bez kuma, rođaka ili druga iz detinjstva na pravoj poziciji teško je naći posao, naročito kad čovek već počne da se približava srednjem dobu, reći će gotovo svaki stanovnik Srbije. Stranac koji se nastanio u ovoj zemlji tek će se namučiti da preživi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Katalonac David Pužado (41) duže od godinu dana opstaje u Srbiji, u kojoj je pre dolaska poznavao jednu jedinu osobu. Nekadašnji menadžer prodaje, sada fotograf, do skoro je živeo od otpremnine, ali polako mu je već vreme da potraži izvor prihoda, kaže on.
– Dosad sam davao novac i nisam uzimao ni dinar. Bio sam čist dobitak za Srbiju. Ali ubuduće bih morao ponešto i da uzmem – u šali kaže Pužado, koji je svoje fotografije, za prvu profesionalnu saradnju, ponudio „Politici”, što je naš list prihvatio.
Pužadovljevo trenutno najčešće privlače plakati i bilbordi kojima se stranke reklamiraju pred izbore. U srpsku politiku, ipak priznaje, i dalje nije sasvim upućen, premda mu se čini da nije naročito različita od onoga što ga je mučilo u Španiji – političari se i tamo i ovde, kaže on, razbacuju bombastičnim obećanjima. Ono što je između dve zemlje takođe delimično slično, ali i dovoljno različito da mu je predstavljalo motiv da se preseli u Srbiju, jeste arhitektura, koja fotografu daje nepresušan izvor panorama.
– Arhitektura ovde, kao i u ovom regionu uopšte, pomalo nalikuje onoj na jugu Evrope, ali je kombinovana sa socijalističkom. To je ono što me najviše privlači. Kraj poput Novog Beograda, da se nalazi u mojoj Barseloni, verovatno mi se ne bi sviđao, kao što čujem da se ne dopada ni mnogim ljudima odavde. Ali, za fotografa, pa još i stranca koji ne mora u njemu da živi, apsolutno je fascinantan. Odlučio sam da se nastanim u Srbiji jer je ona u središtu regiona, pa su mi odavde lako dostupne i ostale zemlje sa sličnim arhitektonskim pejzažima. Beograd nije baš jeftin za život, mada je u poređenju sa Barselonom, naravno, povoljniji za džep – kaže Pužado.
Nije skupoća u arhitektonski prebogatoj Barseloni ono što je potaklo Pužada da je napusti i potraži scenografiju za svoje fotografije drugde. Ekonomska kriza, međutim, jeste imala uticaja na njegov život. Ostavši bez posla, shvatio je da mu se pruža možda poslednja prilika da promeni život i okuša svoju kreativnost u rukovanju fotoaparatom, čime se dugo samo amaterski zanimao. U Beogradu je već uspeo da održi nekoliko izložbi.
– U Španiji su nekad gunđali zbog imigranata, a sada ljudi odlaze jer kod kuće više ne mogu da zarade za život. Mahom se sele u Nemačku, Veliku Britaniju, evropske zemlje koje se u krizi još dobro drže, kao i u Južnu Ameriku, s kojom imamo mnogo kulturnih i poslovnih veza. Ja nameravam da se zadržim u Srbiji barem još nekoliko godina, posle ćemo videti. Ovde me zadržavaju i srpska spontanost i predusretljivost, zahvaljujući kojima sam sad već stekao mnogo prijatelja – navodi Pužado.
Njegova rodna Katalonija bi bila dobar primer za Srbiju, zemlju „radnika i seljaka na brdovitom Balkanu”. Ta industrijska regija, sa stanovništvom koje mahom čine pripadnici radničke klase i njihovi potomci, uvek sklonija socijalizmu od ostatka Španije, postala je i ekonomski uspešna. Katalonija se, međutim, zbog snažnog pokreta za nezavisnost, u Srbiji najčešće posmatra samo kao slučaj donekle paralelan kosovskom, iako bi prema tome koliko doprinosi španskom nacionalnom proizvodu možda pre mogla da se uporedi sa Vojvodinom.
V. V.
objavljeno: 17.03.2014.
