Izvor: Blic, 13.Mar.2014, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako bi vodili Beograd: "Blic" pitanja za šest vodećih stranaka u prestonici (3)
Čelnici šest stranaka juče i danas su izneli rešenja za probleme koje muče Beograđane. Govorili su o infrastrukturi, divljoj gradnji, "Beogradu na vodi", gradnji metroa, gradskom prevozu i "Bus plusu", problemima sa parkiranjem... Evo, kako su odgovorili na još pet, među kojima je i problem nezaposlenosti, ali i pitanje kako oživeti stare bioskope.
1. KAKO SMANJITI BROJ PROVALA I PLJAČKI U GRADU?
Zorana Mihajlović, Foto: Beta
Zorana Mihajlović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (SNS): Ovo pitanje nije u nadležnosti grada, ali gradska uprava treba da sarađuje sa Policijskom upravom za grad Beograd, da pomaže opremanje beogradske policije i da unapređuje saradnju komunalne policije sa regularnom policijom. Privremeni organ je imao na temu bezbednosti grada nekoliko sastanaka sa novim načelnikom beogradske policije Veskom Milićem.
Dragan Đilas (DS): To je pitanje za policiju. Ali, daću vam primer: mi smo kao odgovorna vlast pre nekoliko godina dali dva miliona evra beogradskoj policiji da kupe opremu i vozila i time im pomogli da se modernizuju da bi bili efikasniji. Imali smo odličnu saradnju sa njima i ja im se i ovom prilikom najiskrenije zahvaljujem na tome. Na žalost, naša realnost je takva da vi u Beogradu danas imate samo desetak inspektora koji se bave borbom protiv rasturanja narkotika.
Pročitajte još:
Kako bi vodili Beograd: "Blic" pitanja za šest vodećih stranaka u prestonici (1) Kako bi vodili Beograd: "Blic" pitanja za šest vodećih stranaka u prestonici (2)
Aleksandar Antić (SPS): U Beogradu je iz godine u godinu prisutan trend opadanja broja izvršenih krivičnih dela, što je podatak koji raduje. Ali, nažalost, menja se priroda krivičnih dela, pa je zbog velike ekonomske krize više onih koja pogađaju obične građane.
Pored povećanja broja policajaca na ulicama, moramo raditi na edukaciji i prevenciji i u to se moraju uključiti sve društvene strukture. Želim da se Beograd vrati u sam vrh bezbednih gradova Evrope.
Aleksandar Popović (DSS): Delimičnom reorganizacijom sistema unutrašnjih poslova u gradu, tako što bi Beograd bio konsultovan prilikom izbora prvog čoveka unutrašnjih poslova u gradu, ali i tako što bi se na beogradske ulice vratili pozornici, ljudi koji poznaju, makar iz viđenja, lica i navike stanovnika svakog kvarta.
Željko Ožegović (LDP): Vraćanje nadležnosti lokalnoj samoupravi i decentralizacija policije je početak rešenja ovog problema. Predstavnici Beograđana moraju da biraju i kontrolišu rad šefa policije. Predložićemo i da se obnovi rad Gradske komisije za bezbednost.
Boris Ranković (NDS): Grad mora da ima značajniji udeo u rešavanju pitanja vezanih za Beograd i za to je neophodna neposrednija veza sa MUP-om zbog efikasnijeg rešavanja problema javne bezbednosti. Niz koraka, ali prvi da jedan od pomoćnika načelnika beogradske policije bude delegiran iz Skupštine grada.
2. KAKO SMANJITI NEZAPOSLENOST U BEOGRADU?
Nezaposlenost je jedan od najvećih problema, Foto: K. Kamenov
Zorana Mihajlović (SNS): Nezaposlenost se smanjuje novim projektima kao što je "Beograd na vodi" ili gradnjom infrasrukture, kao i omogućavanjem investitorima da veoma brzo dobijaju lokacije i sve neophodne dozvole. Pripremićemo određene industrijske zone u Beogradu u kojima je moguće investirati u proizvodnju uz plaćanje manje dažbina.
Aleksandar Popović (DSS):
Aleksandar Popović, Foto: Fonet
Kroz gradnju novih industrijskih zona, stimulisanje korišćenja postojećih, a neupotrebljenih ili napuštenih industrijskih hala, raspisivanje poziva za javno-privatna partnerstva svuda gde je to moguće i profitabilno, na primer za proizvodnju struje u toplanama, proširenje pristaništa, završetak akva-parka, jaku podršku malim i srednjim preduzećima, prekvalifikaciji radnika, poljoprivredi u gradu...
Željko Ožegović (LDP): Pravi model za podršku privredi je oslobađanje i rasterećenje privrede od nameta, birokratije i procedura. Posao grada je pravljenje investicionog i ekonomskog ambijenta u kome privreda može da se brže razvija. Jedna od mera je i ukidanje monopola Urbanističkog zavoda u izradi planske dokumentacije, gde je za usvajanje najobičnijeg plana potrebno najmanje dve godine. Tako se pokreće i investiciona spirala - ulaže se u infrastrukturu, to donosi investicije, one donose radna mesta, pa se sve to kroz poreze ponovo vraća u budžet.
Dragan Đilas (DS): U Beograd se svake godine doseli 25.000 ljudi, kažu podaci Zavoda za statistiku. A takođe kažu i da se jedino u Beogradu nije povećao broj nezaposlenih, jer danas na nivou Srbije iznosi gotovo 30 odsto. Beograd je, kao i svaki glavni grad, centar usluga i ne treba očekivati njegovu industrijalizaciju. Ali izgradnjom 21 kilometra pristupnog autoputa za most Zemun-Borča vi otvarate mogućnost da se u tom delu investitorima ponudi najekskluzivnije zemljište za ulaganje.
Aleksandar Antić (SPS): Pre svega privlačenjem investicija, i domaćih i stranih, zatim smanjenjem birokratske procedure koja godinama odbija investitore kao i završetkom infrastrukture koja će omogućiti da veliki deo industrijskih zona postane atraktivan za ulaganje. Kao ministar uveliko radim na završetku obilaznica koje stvaraju nove privredne zone na tom prostoru.
Boris Ranković (NDS): Poslednjih sedam godina u Beogradu nije bilo investicije koja bi dovela do većeg broja radnih mesta. Šansa su industijske zone. Moj tim i ja smo napravili industrijsku zonu Gornji Zemun, u kojoj je posao dobilo više hiljada ljudi i isti prijekat moguć je oko obilaznice, na autoputu kod Bubanj potoka i na Pančevačkom putu.
3. DA LI ĆE STRUČNOST BITI JAČI ADUT OD STRANAČKE PRIPADNOSTI?
U strankama kažu da su oni već pokazali da im je stručnost na prvom mestu
Zorana Mihajlović (SNS): Nama je stručnost na prvom mestu. To ste mogli da vidite i kada smo predlagali svoje predstavnike u Privremeni organ grada Beograda, ali u mnogim drugim slučajevima kada smo, recimo, birali glavnog pregovarača sa EU ili ministra finansija.
Aleksandar Popović (DSS): Kao ministar nauke sam dokazao da mi je stručnost važnija od stranačke pripadnosti, na mestima sam ostavio zatečene pomoćnike, neke od njih iz tada opozicionih stranaka sa velikim budžetima i do kraja mandata. Ostavio sam ih na njihovim mestima, jer su dobro radili svoj posao. Meni je, dakle, dokazano, a ne demagoški, stručnost i u prošlosti bio jedini kriterijum u izboru saradnika.
Željko Ožegović (LDP):
Željko Ožegović, Foto: Beta
Potrebno je uvesti evropski standard poslovanja administracije sa maksimalno jednim službenikom na 1.000 stanovnika. Uključujući i nov sistem zarada, gde bi plata rasla sa efikasnošću. Danas nije moguće privući najbolje stručnjake, jer oni rade u privatnom sektoru za veći novac. Stvaranjem manje i jeftinije administracije stvoriće se prilika da se u javnom sektoru zaposle zaista stručni ljudi.
Dragan Đilas (DS): U javnim preduzećima radilo je više od polovine ljudi koji nisu članovi nijedne stranke i to je dovoljan dokaz da smo se mi uvek vodili stručnošću. Upravo su ljudi koji su davali najbolje rezultate bili nestranačke ličnosti, a oni su ih smenili. Uostalom, još pre dve godine napisao sam Predlog zakona o javnim preduzećima kojim je trebalo sprečiti da ovo postane partijska država kakva je danas. Naravno, i to su odbili, pa danas, na primer, imate Simonovića u Železnici koji ju je unakazio.
Aleksandar Antić (SPS): Verujem da stranačka pripadnost ne sme biti ni privilegija ni hendikep i da stranke treba da kandiduju najstručnije ljude koji razumeju sistem i imaju iskustvo i ideje.
Došlo je vreme da Beograd dobije gradonačelnika čija će zrelost pobediti njegovu sujetu.
Boris Ranković (NDS): Jasan, odavno iskazan zahtev javnosti. Stranke su ga "koristile", ali realno departizacija se nikada nije dogodila. Verujem da ne bi ni bilo polemike o partijskim kadrovima kada bi oni kvalitetno obavljali posao. Novo sam lice u politici ali moj tim i ja imamo iza sebe vidljive rezultate u upravljačkim poslovima, izgrađenoj infrastrukturi.
4. DA LI BI ULICE GRADA (NE CENTERALNE) MOGLE DA BUDU ČISTIJE?
Zorana Mihajlović (SNS): Naravno da mogu da budu čistije i verujem da će se to desiti kada se Gradska čistoća postavi na noge. Ovo decenijama zdravo preduzeće je bivši gradonačelnik potpuno uništio kada ih je naterao da potroše 10.000.000 evra na kupovinu zgrade "Ineksa" koja im ne treba, i kada ih je gurnuo u projekat podzemnih kontejnera koji je koštao preko 10 miliona evra. Sa sekretarom Privremenog organa Goranom Vesićem posetila sam deponiju u Vinči. Pokrećemo međunarodni tender za davanje na upravljanje te najzapuštenije deponije u ovom delu Evrope.
Aleksandar Popović (DSS): Da, ali je za to potrebna bolja organizacija i veće investicije u "Gradsku čistoću". To je, ako ne želimo povećanje cena usluga, a ne želimo, moguće tako što ćemo pokrenuti javno-privatno partnerstvo kroz reciklažu plastike i metala, proizvodnju biogasa i električne energije od otpada. Prihod grada iz ovih delatnosti bi bio korišćen za unapređenje usluge, veći broj kamiona, veći broj uposlenih.
Željko Ožegović (LDP): Neophodna je reorganizacija komunalnih sistema i standardizacija usluga. Sa druge strane, jedinstvena uprava za komunalnu policiju i komunalnu inspekciju omogućila bi jednostavnije procedure i efikasniju kaznenu politiku. Stvaranje takvog sistema bi doprinelo da ulice budu čistije.
Dragan Đilas (DS):
Dragan Đilas, Foto: Beta
U tu svrhu smo u Beogradu i ugradili gotovo 2.000 podzemnih kontejnera, da nema đubreta pored kanti, da se ne kopa, da ne zaudara leti... Gotovo 40 reciklažnih ostrva smo napravili u gradu, podelili skoro 50.000 kanti za đubre ljudima u rubnim područjima grada, a u centralnim plastične eko-kese, organizovali besplatno čišćenje septičkih jama, besplatno odvoženje kabastog smeća da nam ne stoje stare fotelje i šut pored kontejnera. Skoro 70.000 kubika smo odneli! Ali, đubre se ne pravi samo, budimo realni. Potrebno je da svi imamo svest o tome.
Aleksandar Antić (SPS): Treba. Ali za čistije ulice u predgrađima nije dovoljno samo pojačati rad komunalnih službi. Za to treba uticati na svest onih sugrađana koji ne vode dovoljno računa o čistoći svog neposrednog okruženja.
Boris Ranković (NDS):
Boris Ranković, Foto: V. Lalić
Jasno je da sistem održavanja čistoće mora da pretrpi značajne konceptualne i tehnološke promene od sistema prikupljanja i odnošenja smeća, rešavanje problema deponija, reciklažu i iskorišćavanje otpada kao resursa. Preciznija nadležnost komunalnih inspekcija i policije. Edukacija. Postoji način, a mi imamo i plan i koncept.
5. KAKO OŽIVETI STARE BIOSKOPE?
Mnogi stari bioskopi su nestali sa beogradske scene, Foto: O. Bunić
Zorana Mihajlović (SNS): Ja volim naše stare bioskope, ali njihovo nestajanje je delom posledica loše privatizacije, a delom promene tržišta jer su svetu trend multifunkcionalni bioskopi sa drugim sadržajima. Grad tu ne može mnogo da učini, osim da zabrani da se na lokacijama starih bioskopa obavlja druga delatnost.
Aleksandar Popović (DSS): Teško i kompleksno pitanje. U vreme interneta i daunlodovanja, ekonomske krize, klasična bioskopska, ne-multipleks, industrija je u dobrom delu sveta u krizi. Moguće rešenje je u oživljavanju nekoliko klasičnih, starih bioskopskih lokacija, a ne cele mreže, uz potpunu svest da su bioskopi važni, a da grad mora da investira u kulturu, čak i onda kada to ne donosi profit.
Željko Ožegović (LDP): Nije posao grada ili države da se bavi bioskopima. Bioskopi su danas komercijalni projekti koje svuda u svetu finansira privatni sektor.
Dragan Đilas (DS): Ako ima publike, oni bi mogli da žive. Ali se bojim da je danas drugi koncept življenja. Imate vrhunske bioskopske sale u tržnim centrima jer su ljudi masovno njih prihvatili kao mesto zabave.
Sa druge strane, oni su privatizovani i grad nema mogućnost da bilo kog privatnog investitora obaveže da tu delatnost mora i da nastavi.
Aleksandar Antić (SPS): Nažalost, pitanje biskopa postalo je stvar surovog tržišta i biznisa. Gotovo svi bioskopi su propali u lošoj privatizaciji i prestigle su ih nove tehnologije. Ali, priznajem da sam nostalgičan za vremenima kada sam čekao ispred blagajne da bih pogledao omiljeni film.
Boris Ranković (NDS): Bioskopske sale su samo deo kulturnog miljea koji trpi ozbiljnu krizu. Kako je počelo, uskoro bismo mogli da imamo i sličan problem sa pozorištima, sa muzejima je već veoma loše. I ne samo zbog turizma koji je važan resurs grada, kultura ne sme da bude "ostatak" od važnijih gradskih pitanja. Treba preciznije planirati budžet.
Najčitanije SADA:
.jpg)
