Izvor: Blic, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafane daju specifičan šarm Beogradu
Modnu dizajnerku Draganu Ognjenović je na Varoš kapiju dovela prodavnica koju je otvorila nadomak Saborne crkve. Međutim, taj kraj je oduvek najviše volela, ne samo zbog njegove istorije, već i zbog ljudi i snage kojom zrači.
Interesantni ljudi, ukusna hrana, lepe ulice, neobične prodavnice, dobro uređeni izlozi su važna obeležja grada, a u kraju u kome je ova umetnica izabrala da živi i radi, toga ima na svakom koraku.
- Beograd je grad koji vam svakako ostane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u sećanju. Za jedan grad je najvažnija snaga, a ovo je retko mesto na kome se ona oseća čim stanete na tlo. Ta snaga je isključivo u ljudima jer lepih zgrada u Beogradu nema mnogo, a one koje su preosale nakon silnih rušenja, uglavnom su u jako lošem stanju. Ljubav prema tome bi se zvala nekim drugim imenom - kaže Dragana Ognjenović.
Kao lik i njegov odraz u ogledalu, Gornji Dorćol sa Ulicom Strahinjića bana na dnu i Varoš kapija stoje sa dve strane Knez Mihailove ulice. Dok je prva strana padine više stambena zona, druga je poslovna.
- Čitav kraj od Konaka kneginje Ljubice i francuske ambasade do Topličinog venca živi i izgleda kao zaseban mali grad. Nalet korporacija ga nije mnogo oštetio. On živi i zarađuje, a i dalje je lep. Podseća me na dno Menhetna, deo iz kojeg je počeo da se razvija Njujork - priča Dragana Ognjenović.
U Ivan - begovoj ulici Dragana zastaje ispred prolaza do kojeg svetlo ne dopire, ali je njeno omiljeno mesto.
- Za ovo mesto me ne vezuje ni anegdota ni neka jako interesantna priča. Na njemu se jednostavno osećam prijatno kao da hodam po mojoj dnevnoj sobi - objašnjava dizajnerka.
Hodajući godinama svakog dana drugim putem od posla do kuće Dragana Ognjenović je od Ulice Kneza Sime Markovića do Dorćola upoznala svaku zgradu, zavirila u svaki prolaz i dvorište i nije joj promakao ni jedan detalj. Ovaj deo grada je poslednjih godina postao poznat po kafeima i restoranima.
- Vezana sam za hranu kao i većina ljudi na ovim prostorima. Nekako, u ovoj našoj zemlji one koje volimo uvek želimo da što bolje nahranimo. Beograd se u nekom trenutku okrenuo kafanama i puno toga je počelo u njima da se dešava. Ne znam kada se to desilo. Svaki grad ima ponešto, a mi, između ostalog, imamo kafane. I to je u redu. Ovom gradu to daje specifičan šarm - kaže Dragana Ognjenović.
U okretanju grada kafanama, spontano se desila i Ulica Strahinjića Bana. Pošto je to stambena zona padine, buka i manjak parking mesta koji su stigli sa gostima, stanarima prave velike probleme.
- Ovo je veliki grad i ne možete u njemu živeti kao u vikendici, oslobođeni svakog zvuka. U Ulici Strahinjića bana se u svako doba dana nešto mrda. Ona je dokaz da ovaj grad živi. Desila se spontano. To je život, takvi smo mi i kao takve nas neki vole - kaže Dragana Ognjenović.
Ono što bi trebalo da promenimo, kako kaže, je u domenu suštine, a forma će onda sama po sebi prirodno da se popravi.
Grad treba da se uređuje kao sopstveni stan
U ozbiljnom gradu ne mogu svi suncobrani u jednoj ulici da budu različite boje, oblika, brendirani različitim imenima kao što je to u Knez Mihailovoj. Grad bi trebalo da se uređuje kao sopstveni stan. Ova ulica odavno više ne liči na grad, a i mislim da, osim zgrada, trenutno jako malo govori o Beogradu i njegovim karakteristikama - kaže Dragana Ognjenović.
Nemar prema sopstvenoj istoriji
Ne znam nijedan narod koji je svoju istoriju tako slatko srušio kao mi. Neke nove zgrade su fenomenalne, ali jednostavno ne može sve biti novo u gradu koji ima tako dugu istoriju. Tako nešto u Londonu i Parizu ne bi moglo da se desi. Čitav Pariz je nadzidan, ali su zbog načina na koji je to urađeno, potkrovlja postala njegov zaštitni znak. Isto tako, trude se da sačuvaju ono što je od arhitekture preostalo. Nažalost, to nije slučaj sa Beogradom - priča Dragana Ognjenović.
.jpg)
