Izvor: Politika, 16.Feb.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kafana „Grmeč” čeka kupca

Budući vlasnik moraće da održi ugostiteljsku delatnost u objektu koji je gradski spomenik kulture, a „danas, oljušten pa krpljen, spolja liči na smrvljeni otpadak od zgrade

Oblepljena stakla lokala u Makedonskoj 32, gde je decenijama bila kafana „Grmeč”, duže od dve godine žigosana su nalogom za iseljenje već odavno bivšeg zakupca. Jedini trag prisustva ugostitelja je izanđali natpis „Brza hrana” nad „šalterom” u sklopu neuglednih ostataka nekad uglednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << restorana.

Vrata kroz koja se hrlilo u ovo teme kafanskog „bermudskog trougla” zamandaljena su od2011. U junu te godine, umesto mirisa škembića, pihtija i jutarnje kisele čorbe, iz boemskog svetilišta pokuljao je gust dim. Požar u kafani prouzrokovao je veliku materijalnu štetu, a „Grmeč” je ubrzo zatvoren. Adaptacija će po svoj prilici biti briga novog vlasnika, jer je „Dunav osiguranje”, u čijem vlasništvu je ovaj prostor, oglasilo prodaju lokala.

Kupac će, izvesno je, morati da nastavi da se na ovoj adresi bavi ugostiteljstvom, jer je ovo zdanje gradski spomenik kulture, a propisana namena prostora „Grmeča” je ugostiteljska delatnost.

Dok se ne reši pitanje da li će ovaj lokal nastaviti boemsku tradiciju ili će postati restoran brze hrane, a možda i „ekskluzivno” mesto za goste dubokog džepa, osvrt na istoriju kazuje da je „Grmeč” već pregrmeo sve ove metamorfoze.

Do 2001. bio je klasična kafana u sastavu„Tri grozda”, ugostiteljskog preduzeća koje je te godine oglasilo fajront zbog visoke cene zakupa.

„Dunav osiguranje” nastavilo je da izdaje lokal. Zakupci su se menjali, pa je u prvoj deceniji ovog veka „Grmeč” bio, što bi rekao novinar i publicista Ivan Mrđen, „FFFR mešavina” („fast fud fensi restoran”). Poslednji zakupac, za čijeg je vakta lokal izgoreo, neobjašnjivo visokim cenama razjurio je redovne goste.

Svakako najslavnija faza je ona pre 2001, kada su „Grmeč” pohodili slikari, pisci, advokati, sudije, izdavači, pesnici, novinari, policijski inspektori, muzičari i tezgaroši, grebatori i troškadžije, mangupi i doušnici, radoznala šunjala svake vrste u vrtlogu informacija, pravih ili lažnih.

Svi oni su se mogli sresti i u preostala dva ćoška „bermudskog trougla” – „Lipi” i „Šumatovcu”. Ali, među novinarima se znalo koja je čija baza. Žurnalisti „Politike” najradije su pohodili „svoj Grmeč”, a kolege iz Radio Beograda bi dijagonalnim pravcem stizali „Pod lipu”. U „Šumatovac” bi navraćali i jedni i drugi, deleći stolove sa muzičarima koji su snimali za PGP.

Stalni gosti „Grmeča”, sa maltene „numerisanim” mestima za stolovima ispod slike kojom je Zuko Džumhur ukrasio ceo zid u dnu sale, često bi se „u nakvašenom stanju” odavali horskom pevanju.Ako bi falširali ili onako nakresani udarili u dernjavu, kuvarica bi izletela iz kuhinje i podviknula im. „Grmeč” je, kako svedoči Milorad Ćirilović, dugogodišnji novinar našeg lista, bio i najbolja osmatračnica za šmekanje devojaka koje su prolazile pored restorana.

– Najpoželjniji sto bio je prvi s leve strane od ulaza, s pogledom na Makedonsku ulicu, poznatu po lipama i doteranim lepoticama koje su baš tuda išle na posao, ili s posla. Ili su išle tek onako – priseća se Ćirilović.

Ni olovne devedesete nisu rasplele stalne goste, koji su u ovu kafanu hrlili i 1993, kada je krigla piva u „Grmeču” koštala oko pet maraka. Ali, tad je bilo najlepše sedeti u bašti jer je zbog nestašice benzina, saobraćaj Makedonskom bio proređen. Za razliku od nedavne prošlosti, kada je posle požara izgledao kao da je tamo bomba pala, „Grmeč” je u doba kad su 1999. zaista padalebombe bio pun ko oko. Sedelo se dok poslednji gost ne ustane, obrtale su se ture žestokih pića, a ko nije imao da plati mogao je da pije i jede na crtu.

– U toku decenija postojanja kafane, velikani kao što su Miro Radojčić, Vasko Ivanović, Slava Đukić, Vib i drugi potvrđivali su svojim povremenim prisustvom da je „Grmeč” važna adresa. Danas, oljušten pa krpljen, spolja liči na smrvljeni otpadak od zgrade – zaključuje Milorad Ćirilović.

Dimitrije Bukvić

-----------------------------------------------------------

Deo zaštićene celine

Kompanija „Dunav osiguranje” oglasila je 31. januara prodaju prostora u Makedonskoj 32. Sva zainteresovana pravna i fizička lica mogla su da pošalju ponude do 14. februara.

Budući da je ovaj objekat deo celine koja je gradski spomenik kulture, a lokal je namenjen ugostiteljstvu, u tom prostoru nije moguća druga delatnost.

– Objekat, sagrađen 1922. godine, nalazi se u okviru prostorne celine „Stari Beograd”, koja uživa status prethodne zaštite. Ceneći tradiciju i značaj restorana „Grmeč”, kompanija „Dunav osiguranje” realizovala je aktivnosti neophodne za otpočinjanje adaptacije i rekonstrukcije objekta. Pribavljena je detaljna dokumentacija neophodna za preduzimanje bilo kakvih radova. Izrađeni glavni projekat adaptacije i rekonstrukcije objekta predat je na kontrolu nadležnim organima. Doneta je odluka o otuđenju objekta restorana „Grmeč” sa izrađenom tehničkom dokumentacijom, a postupak će biti sproveden saglasno propisima – navodi se u pisanom odgovoru „Dunav osiguranja”.

objavljeno: 16.02.2014

Nastavak na Politika...