Izvor: Blic, 27.Jan.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad se odrasli dečaci igraju

Sto prekriven figuricama raznih oblika i dimenzija. Ratnici, ljudske i raznih nepoznatih rasa stegnutih, namrgođenih lica u rukama drže znana i neznana, hladna i topla oružja. Oko njih mini reljef: planine, reke, šume... Sve je, od ratnika do reljefa, napravljeno rukom igrača. Bitka može da počne, kocka je bačena...



Ovo je uobičajena slika jedne prosečne partije na nekom od „Fantazi vor gejm" turnira (u daljem tekstu FVG). Ali fanovi kažu da je FVG mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više od turnira ili bitke. Više je i od igre. Nalik je hobiju, ali je, kako kažu, i način života.

Zajednički imenitelj za sve koji su se susreli sa FVG-om je osećaj trenutne strasti. Posle na organizam deluje kao droga: jednom kad se „navučeš", veran si mu zauvek.

- Poenta FVG-a nije sama bitka ili igra. Svaka figurica se pravi ručno, sastavlja od posebnih delova, pa se posle boji. Neke su plastične, neke metalnih legura. Sam osećaj dok sklapaš figuricu je nesvakidšnji. Neverovatno smiruje, a ujedno uzbuđuje. Ja nikad nisam bio ni na jednom turniru, samo pravim figurice i stavljam ih kući u vitrinu. A fan sam FVG-a evo više od decenije, od kad sam sve to video u Glazgovu, u nekom šopu i zaljubio se na prvi pogled - priča Nikola Tadein iz Zrenjanina, zaljubljenik u FVG, trenutno u Beogradu na doktorskim studijama Fakulteta za poslovne studije.

Prvi istorijski zapisi FVG-a datiraju još od daleke 1871. godine kad su Pruski generali, nezadovoljni ishodom okršaja protiv francuske vojske predvođene Napoleonom III, simulirali rat pomoću figurica zaraćenih strana. U toj simulaciji prošli su sa mnogo manjim gubicima i na kraju dobili rat. Sličan scenarijo ponovio se više od pola veka kasnije kad je nemački vojskovođa Romel, svestan mogućnosti invazije savezničkih trupa na nacističke snage u Normandiji, putem preteče FVG-a simulirao bitku glumeći komandanta savezničkih snaga, i pobedio. Tek krajem sedamdesetih godina FVG se razvija u oblik u kom je danas - hobi.

- Prvi put sam video ove figurice 1985. godine na Novogodišnjem sajmu u Beogradu. Bili su to Gali i Rimljani. Osvojili su me istog trenutka . Ali to su bili samo eksponati i nisu mogli da se kupe. U prestonicu, FVG stiže početkom devedesetih. Nas dvadesetak, koji smo znali nešto o svemu tome, okupljamo se tada i krećemo u akciju. Sve je bilo stihijski: viđali smo se po stanovima članova, išli u inostranstvo po materijal da bi 1993. godine ista ekipa formira „Zmaj" klub fanova FVG-a. Vremenom, „Zmaj" je okupio više od 500 članova. Kako smo upoznavali osobe sličnih interesovanja postajali smo sve organizovaniji. Iznajmili smo prostorije namenjene samo za FVG - priča Aleksandar Vilotić Kirgan, jedan od prvih zaljubljenika u ovaj hobi u Srbiji i radnik jedinog mesta u Beogradu gde možete kupiti sve vezano za FVG - „Hobi stora" u Zvečanskoj ulici 1a.

Jedan od pasioniranih fanova FVG-a u razgovoru sa reporterom „Blica" izjavio je da je za 11 godina koliko se bavi ovim hobijem na materijal potrošio više od 10.000 evra. Kako sam kaže, „za te pare sam mogao da kupim neka dobra kola".

Strategija slična kao u "Riziku"

Iako zaljubljenici FVG-a ne vole komparaciju sa "Rizikom", ovaj hobi donekle podseća na ovu društvenu igru. Igra se bez karte sveta, igrač protiv igrača na ručno napravljenom terenu. Bacaju se kockice za kretanje i napad, a vojnici kojih ima više desetina vrsta, imaju različite fizičke osobine. Naime, pešadiju je mnogo lakše pobediti nego avijaciju. Takođe, kretanje pešadije je znatno sporije nego avijacije.

Skup hobi

Kao i svaki hobi, i FVG je „skupa zabava". Cene figurica su različite, u zavisnosti od materijala i od toga da li su već ofarbane ili ne. Kreću se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara. Međutim, neke specijalne figurice mogu vredeti astronomskih 1.000 evra. Ipak, takve se mogu naći samo u inostranstvu, dok je u „Hobi storu" najskuplja figurica vredna „svega" 300 evra.

Nastavak na Blic...