Izvor: Politika, 09.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad samac postane hranitelj dečaka

Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad u 17 beogradskih opština postoji 337 hraniteljskih porodica u kojima danas odrasta 506 mališana. – Mesečna nadoknada za izdržavanje jednog deteta je oko 16.000 dinara, a nadoknada za hranitelja je oko 9.000 dinara

Jedanaestogodišnji dečak Romske nacionalnosti Ronaldo počeće, polovinom ovog meseca, da živi sa Draškom Đenovićem (37), koji je jedinstven primer muškarca koji živi sam, aželi da budehranitelj. Posle prijave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Centar za socijalni rad Palilula, Đenović je prošao kroz dvomesečnu obuku, dobio opštu podobnost za hranitelja, a potom kroz posebnu procenu stručnjaka Gradskog centra za socijalni rad otpočeo upoznavanje i druženje sa mališanom.

– Kao muškarac, koji sam živi, prošao sam kroz duži period prilagođavanja od onog klasičnog kada su u pitanju bračni parovi. Veliki problem je bio prvog dana, kada je trebalo da se upoznamo, jer posle dve godine provedene u domu, Ronaldo nije znao šta ga čeka. Po dolasku iz škole pobegao je u sobu, ostavio stvari i otišao u dvorište da se igra. U toku našeg razgovora u prisustvu socijalne radnice nije smeo da me pogleda. Veoma teško je bilo ostvariti komunikaciju sa detetom koje je uplašeno pogotovo kad zna da treba da ide kod nekog nepoznatog čike. Razlog straha je bio i što nije imao oca, jer suu njegovom odrastanju od trećeg meseca života presudnu ulogu imaletetke – prepričava iskustva budući hranitelj.

Kako ističe Đenović, potrebno je bilo više susreta da bi se dečak oslobodio i opustio, a to je mnogo lakše bilo kada bi u šetnju na Adu Ciganliju ili klizanje krenuli i njegovi drugovi i drugarice iz doma.

– Ne samo da sam upoznao Ronaldovu životnu priču, već i život njegovih domskih prijatelja. I on je imao priliku da upozna moje prijatelje, moju majku sa kojom ne živim, da se pokaže kao pravi roštiljmajstor. Za razliku od mene koji nisam sportski tip, dečak trenira ragbi i ne zanimaju ga stvari u zatvorenom prostoru, pa će nam biti potrebnovremena da se jedan drugom prilagodimo. Mislim da će mu nedostajati što u kući ne postoje i druga deca kao u domu, ali početkom školske godine steći će novo društvo – smatra Đenović, dopisnik novinske agencije iz Osla.

Za razliku od devedesetih godina prošlog veka, kada je zbog teške ekonomske situacije u zemlji došlo do naglog smanjenja hraniteljskih porodica, poslednjih meseci u glavnom gradu javlja se ponovo interesovanje onih koji žele da u svom domu zbrinu decu bez roditeljskog staranja i mališane koji ne mogu da žive u svojoj biološkoj porodici. Prema poslednjim podacima Gradskog centra za socijalni rad u 17 beogradskih opština postoji 337 hraniteljskih porodica u kojima danas odrasta 506 mališana.

Trebalo je mnogo truda i napora, kaže Vesna Argakijev, pedagog u Gradskom centru za socijalni rad, da se ovaj broj poveća kako bi se zadovoljile potrebe dece kojima je potrebno porodično okruženje, naročito u Beogradu.

– Za smeštaj dece nisu, kao nekada, zainteresovane samo porodice u prigradskim opštinama, već i užem gradskom jezgru. Na periferiji je i dalje najveći broj hranitelja, jer u ovim domaćinstvima žene nemaju posao, imaju više vremena da posvete deci i drugačiju organizaciju života, kuću, dvorište. U centralnim gradskim opštinama porodice žive na drugačiji način u manjim stanovima, a većina žena je zaposlena. Podaci od prošle godine pokazuju da se i obrazovna struktura hranitelja menja, da imaju različitu stručnu spremu i godine starosti i da to nisu samo domaćice – objašnjava Argakijeva.

Prema domaćem zakonodavstvu, Konvenciji o pravima deteta i međunarodnim pravilimacentri za socijalni rad su u obavezi da svakom detetu bez roditelja obezbede život u porodici. Motivi za ovaj vid socijalne zaštite su različiti. Većina se sažali na teške životne priče mališana i želi da im pomogne. Ima i onih kojima su deca odrasla i osećaju da imaju dovoljno snage da odneguju još jedno dete. Međutim, kod nekih je prisutan i ekonomski motiv.

– Ljudima kojima je ostalo dve do pet godina do penzije odlučuju se na ovaj korak, jer se hraniteljima obezbeđuje zdravstvena zaštita i uplaćuje penziono i staž. Prošle godine smo imali i saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Mesečna nadoknada za izdržavanje jednog deteta je oko 16.000 dinara, a nadoknada za hranitelja je oko 9.000 dinara. To je neto zarada, dok se bruto izdvaja za invalidsko, penzijsko i zdravstveno osiguranje. Za dete sa posebnim potrebama ova suma se uvećava za 50 odsto – kaže Argakijeva.

Zahtevi za hraniteljstvo sa potrebnom dokumentacijom podnose se opštinskim centrima za socijalni rad gde stručni timovi sastavljeni od psihologa, pedagoga i socijalnih radnika procenjuju lične i porodične uslove kandidata za brigu o detetu. Slede pripreme i obuka u okviru kojih se potencijalni hranitelji upoznaju sa specifičnim problemima dece bez roditeljskog staranja.

– Prilikom procene budućih hranitelja polazimo od toga da sa njima budemo pre svega saradnici. Od trenutka kada uđu u naš sistem pružamo im osnovne informacije, koja su naša očekivanja kao injihove obaveze. Oni moraju da prođu kroz 11 tematskih sastanka, jednom sedmično sa drugimkandidatimai u njima učestvuju kroz interaktivni razgovor. Tako ih upoznajemo i procenjujemo – ističe Argakijeva.

Sem standardnog hraniteljstva poslednjih godinau našoj zemlji se razvijaju i unapređuju i drugi oblici ovog oblika socijalne zaštite. Jedan od njih je i urgentno hraniteljstvo kada porodice primaju decuugroženu zlostavljanjem, zanemarivanjem i prihvataju ih istog trenutka, bez prethodnog smeštaja u dom. Za decu stariju od 10 godina, koja su ceo život provela u institucijama bez ikakvog porodičnog iskustva predviđeno je povremeno hraniteljstvo. Na ovaj način omogućeno je da dete na primer vikendom ode u neku porodicu ili ukoliko je neko od hranitelja bolestan za vreme njegovog oporavka boravi u drugoj porodici.

I dalje, najveću teškoću predstavlja nezainteresovanost porodica da prihvate decu koja imaju određene psihofizičke i zdravstvene probleme. Kako kaže Argakijeva, za specijalno hraniteljstvo potrebno je motivisati građane i ispuniti mnogo preduslova.

– Ovaj oblik hraniteljstva ne predstavlja samo pitanje humanosti, jer je za brigu o deci sa posebnim potrebama neophodna određena specifična veština i znanje. Potrebno je da hranitelji žive u blizini zdravstvenih i obrazovnih centara gde mogu dobiti odgovarajuće usluge za decu sa specifičnim potrebama – ističe Argakijeva.

Jelena Lucić

-------------------------------------------------------------------

Centar za porodični smeštaj dece i omladine

Odlukom Vlade Srbije na jesen će biti osnovan centar za porodični smeštaj dece i omladine. Ova ustanova imaće službu za praćenje i podršku deci u hraniteljskim porodicama i službu za unapređenje i stručni razvoj i radiće u 17 centara u celoj Srbiji. U toku je registracija ove ustanove, a kako kažu u Gradskom centru za socijalni rad ova institucija omogućiće podršku hraniteljskim porodicama u svakoj situaciji.

[objavljeno: 10/08/2008.]

Nastavak na Politika...