Izvor: Blic, 25.Sep.2017, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAMERE SNIMAJU BEOGRAĐANE 24 SATA Video-nadzor na ulicama, u gradskom prevozu, ali i na NAJNEOBIČNIJIM MESTIMA
Prosečan Beograđanin se svakodnevno, od trenutka kada izađe iz stana do povratka kući, nađe pred objektivima desetina kamera, a da često to i ne zna.
Dok jedni kažu da se uz video-nadzor osećaju bezbednije, drugi se pitaju ko ih sve posmatra i koliko im je time narušena privatnost, ukazujući i na moguće zloupotrebe.
Koliko kamera različitih vrsta i svrha pokriva Beograd niko ne može tačno da kaže. Procenjuje se da ih na javnim mestima ima najmanje 100.000, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a neke procene idu i do nekoliko stotina hiljada. Pod video-nadzorom je više od 200 škola u gradu, postavljene su oko desetina vrtića i igrališta, na saobraćajnicama, u gradskom prevozu, na Kalemegdanu, Tašmajdanu, šetalištima, sportskim terenima...
Beograđani su, praktično, neprekidno pod kamerama. Kada izađu iz stana, snimaju ih kamere u liftu ili pred ulazom zgrade, u saobraćaju, u vozilima GSP, mnoge i na poslu, pred bankomatima i u menjačnicama, u tržnim centrima, kafićima i klubovima.
Kamere u školama, na aerodromu ili banci i pošti bez sumnje služe za povećanje bezbednosti. Ali se Beograđani s pravom pitaju šta se dešava kada nalete na kamere u toaletu, kao što je to bio slučaj na Beogradskoj autobuskoj stanici, ili ko može da zloupotrebi snimak kako napuštaju stan koji vide i sve komšije, a još više zabrinjava to što se neki od snimaka sa javnih mesta prenose uživo preko interneta i pristup njima imaju svi na jedan klik. Osim toga, dešavalo se i da oni i "procure" na društvene mreže.
Sve to ostavlja otvorenim pitanje gde je granica bezbednosti, a gde počinje život nalik onom u filmu "Trumanov šou" ili Orvelovoj "1984" sa "Velikim bratom" koji sve posmatra.
Zakonski je regulisano samo korišćenje kamera koje je postavio MUP, prevashodno onih za praćenje saobraćaja ili onih u školama koje nadzire školski policajac.
Postavljanje video-nadzora u stambenim zgradama kod nas nije precizno regulisano zakonom. Kamere se, uprkos tome, postavljaju, osim na interfone, i u liftove i holove. Snimak može da se prati na TV ekranima u celoj zgradi.
I vozila javnog gradskog prevoza su pod video-nadzorom. Kamere su ugrađene i u najstarije tipove tramvaja i autobusa, a ima ih i do pet u jednom vozilu. One takođe imaju sigurnosnu ulogu. Mnogi ne znaju i da taksisti u svojoj režiji postavljaju kamere u vozila.
- Imao sam mnogo negativnih iskustava sa strankama, a kamera deluje zastrašujuće, pa se ređe dešavaju problemi. Ova moja ima memoriju za samo četiri sata, pa u toku vožnje menjam kartice. Snimke čuvam do narednog dana – objašnjava S. M., beogradski taksista.
Kamere u učionicama ili na radnom mestu pravdaju se bezbednosnom namenom. Međutim, one kod zaposlenih stvaraju pritisak i osećaj nepoverenja, upozoravaju psiholozi. Privatnost, pokazuje praksa, više nigde nije zagarantovana, jer su pod video-nadzorom i mnoge kafane, restorani, kafići, klubovi... Kamere na ovakvim mestima neretko imaju i opciju za snimanje zvuka.
- U jednoj burgerdžinici su mi momci za stolom pored ukrali telefon. Narednog dana sam, nakon prijave policiji, odlučila da svratim da vidim da li nekim slučajem i oni imaju video-nadzor. Ispostavilo se da i to malo, neugledno mesto ima kamere, crno-bele, ali ih ima – iznenađena je Beograđanka Nina Marković.
Kamera koja snima dok na bankomatu podižete novac ili proveravate stanje na računu, napravljena je takođe iz sigurnosnih razloga. Nije neprimetna, s obzirom na to da je u visini lica. Ali, bilo je slučajeva da su prevaranti postavljali "duple kamere" koje su "krale" šifre za račune. Neke banke su reagovale i na tastaturu stavile pokrivače, a ako banka to nema, korisnicima se savetuje da obavezno sami prekriju tastaturu dok ukucavaju pin-kod.
Ima i Beograđana ubeđenih da ni ulaskom u stan ne prestaje nadzor, pokazujući na kamere sa laptopova, čak i kada su isključene. Takvu bojazan sigurno ne umanjuju stručnjaci objašnjenjima da hakeri lako ubacuju virus pomoću kojeg imaju pristup kameri i mikrofonu sa ličnih računara. Njihov savet je: prelepite kameru neprovidnim flasterom.
KAZNE ZBOG ZLOUPOTREBA
Snimci se, kako navode u firmama koje instaliraju takvu opremu, čuvaju do 30 dana na serverima, ali postoji i mogućnost njihovog arhiviranja. Snimcima bi trebalo da ima pristup samo predsednik Skupštine stanara, a on može da ih ustupi policiji ako je potencijalno snimljeno neko krivično delo. S druge strane, i zloupotreba tih snimaka je krivično delo koje se kažnjava novčano ili zatvorom od jedne do pet godina.
ISKLJUČIVO LICENCIRANE FIRME
Svi koji žele da stave kamere na svoje kuće, zgrade, javne i poslovne objekte po Zakonu o privatnom obezbeđenju moraju isključivo da biraju licencirane firme. Ako angažuju preduzeće bez dozvole, zaprećene su novčane kazne i do milion dinara za preduzeća. Kamere može da ugradi bilo ko, a ni njihova cena ih ne čini više nedostupnim. Mogu da se kupe i za manje od 50 evra, a uređaj za snimanje za 120 evra. Dužnost licenciranih firmi je da ima sistem koji će snimke čuvati 30 dana.
.jpg)
