Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovo nanovo posle dve godine
Podloga koju postavljaju vodovoddžije vrlo brzo propada, pa putari posle toga moraju ponovo da asfaltiraju kolovoz – objašnjava Aleksandar Radojičić
Mnogim građanima koji u letnjim mesecima dobiju goste u svojoj ulici u obliku putara koji širom grada krpe i asfaltiraju drumove čini se kao da su tu bili prošlog ili pretprošlog leta. Takav je slučaj i u Bulevaru mira, koji je u međuvremenu prekršten u Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića. Ova ulica je pre dve-tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine asfaltirana, a paralelno je popravljan i kružni tok kod zgrade "Pinka". Tako se stiče utisak da putari posle, navodno, uspešno obavljenog posla, nanovo, u prilično kratkom roku, moraju da se vrate na isto mesto.
Prema rečima Aleksandra Radojičića, direktora gradske Direkcije za puteve, u slučaju asfaltiranja Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića ništa nije sporno, a radovi se završavaju danas.
– Ova ulica je došla na red, a usput smo procenili da je potrebno srediti i kružni tok. A što se tiče asfaltiranja, postoji mogućnost da jedan deo ulice bude asfaltiran, a ostatak ostavimo za sledeću sezonu, pa je moguće da je to slučaj sa Bulevarom. Dinamika rada uslovljava ovakav postupak. Ponekad ulice čekaju i po dve godine na asfaltiranje – objašnjava Radojičić.
Prema njegovim rečima, dešava se da putari moraju da se vrate na isto mesto i ponovo asfaltiraju ulicu u relativno kratkom roku, jer se dogodi da put propadne posle tri do šest meseci, ali zbog poslova koji se obavljaju ispod asfalta.
Glavobolje putara
– Putari nisu krivi za to, obično je problem u lošoj podlozi koju postavljaju druge komunalne službe, vodovod, elektrane ili firme koje ugrađuju toplovod. One su dužne da teren vrate u prvobitno stanje. Kada oni završe posao, ostave sloj podloge i onda sledi asfaltiranje. To na prvi pogled izgleda odlično i lepo, ali posle nekoliko meseci put dobije svoje pravo lice i počne da uleže. Onda je potrebno ponovo raditi – veli naš sagovornik.
Radojičić ističe da je u toku prošle godine bilo velikih problema na Voždovcu, gde su radnici ugrađivali gasovod. Veoma loša podloga izazivala je, kaže, velike glavobolje putarima.
On objašnjava i kako funkcioniše plan rada za asfaltiranje. Deset gradskih opština početkom godine šalje zahteve Direkciji za puteve, koja zatim procenjuje vrednost radova i druge prioritete.
– Pored cene, utvrđuje se stepen oštećenja, broj vozila koja prolaze i zatim se pravi spisak radova – kaže Radojičić.
Zimske nevolje
Što se Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića tiče, desna kolovozna traka je zbog radova bila zatvorena i u avgustu 2003, kao i pretprošle godine. Stara boljka gradskih drumova, između ostalog, nastaje posle zimskih meseci, kada dolazi do pucanja asfalta. Jedini lek za to je krpljenje rupa asfaltom, kojem je u tom obliku rok trajanja oko godinu dana. Tako mnoge ulice bivaju sređivane "za prvu pomoć", a vremenom stignu na red za kompletno sređivanje. Dobar primer za to je i Bulevar kralja Aleksandra, koji se ovih dana uveliko sređuje, a asfaltiran je i pre tri godine. Slično je i sa Nemanjinom ulicom, koja je i u avgustu 2003. bila raskopana zbog popravke šina, a isto važi i za Autokomandu. "Beograd-put" je 2003. godine asfaltirao ovu važnu prestoničku petlju, a popravljala se i hidroizolacija na mostovima. Isti posao, u znatno većem obimu, planiran je za predstojeći septembar.
S. Stamenković
[objavljeno: 10.08.2006.]
