Izvor: Politika, 05.Maj.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezera kao zamućena ogledala Beograda
Koliko je posećeno, danas bi na jezeru Trešnja, gde je snimana kultna scena iz filma „Maratonci trče počasni krug”, mogla neka nova „Đenkina kupačica” da pliva bez straha da će je uloviti njen tunjavi verenik. Zahvaljujući tom filmu, mnogi su barem na platnu, ako ne uživo, videli kako Trešnja izgleda. To se ne može reći za još 12 jezera, koliko ih ima u Beogradu.
Da bi skrenuli pažnju na to zaboravljeno blago prestonice, „Nekompromitovani intelektualci beogradski” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su snimili film „Beogradska jezera”.
– Napravili smo priču o desetak jezera, ali njima spisak nije zaključen. Jezeru u Zucama nismo mogli da priđemo jer je ono na vojnom posedu. I Veliko blato na Paliluli je vodena površina, ali nije jezero već ono što mu ime kaže. Posle premijere filma javili su se ljudi iz Obrenovca i rekli nam da neko jezero postoji i kod njih. Uskoro pokrećemo sajt koji će sadržati podatke iz filma, pa pozivam sve koji znaju za neko jezero koje smo prevideli da nam jave gde se nalazi– kaže Boško Savković, reditelj i scenarista filma.
Mnoga se još „kriju” jer do njih ne vode čak ni putokazi, a kamoli asfaltirani putevi.
– Pre sedam godina italijanski investitor hteo je da na Pariguzu podigne akvapark. Već je kupio opremu za vodenu oazu, ali je zbog složenih imovinskih odnosa i komplikovane procedure za dobijanje dozvola odustao – kaže Savković.
Možda ipak ima nade za beogradska jezera jer su Savkoviću u Gradskoj upravi obećali da će se potruditi da svake godine izdvajaju novac kako bi sredili po jedno jezero.
Pre nego što dokumentarni film bude emitovan na televiziji, čitaocima „Politike” predstavljamo beogradska jezera, prema podacima koje je sakupio Savković.
-----------------------------------------------------------
Bara ili jezero svejedno
Šta je jezero, a šta bara Boško Savković ne ume da kaže. U film je uvrstio svaku veću stajaću vodenu površinu. Slično bi, po svemu sudeći, postupili i naučnici. Jezero je, prema definiciji iz udžbenika hidrologije sa Geografskog fakulteta, svako prirodno udubljenje na kopnu ispunjeno vodom koja se prividno ne miče.
– Naučno razlikovanje jezera i bare je veoma labavo. Jezero je veće, ali niko nije precizirao koja površina predstavlja granicu između njega i bare. Bara ima specifičnu vegetaciju, ali ona izrasta i na jezerima koja nisu održavana. Nešto narod prozove jezerom, nešto barom, pa tako i ostane – kaže profesorka Ljiljana Gavrilović, sa Geografskog fakulteta, autorka udžbenika hidrologije.
1. Savsko jezero
Savsko jezero, bez kojeg Beograđani ne mogu da zamisle kako bi izdržali leto, nije postojalo sve do pre pedesetak godina. Tada je nastalo pregrađivanjem reke Save. Na četiri kilometra njegove dužine i u akvatorijumu prosečno širokom dve stotine metara a dubokom četiri do šest metara, svakog dana od juna do septembra brčka se, prema nekim procenama, i oko 300.000 ljudi. Vole ga i pecaroši, koji tu nalaze šarana, štuke, čak i slatkovodnr rakove.
2. Taložnik kao „cediljka”
Taložnik predstavlja prirodan filter za vodu koja pritiče u Savsko jezero. Pumpe u Taložniku regulišu nivo vode u Savskom jezeru. Pošto služi kao „cediljka” za prljavštinu, nisu dozvoljeni kupanje i pecanje. Zabranu bi trebalo da osigurava ograda podignuta oko jezera mada, sudeći po praznim flašama od piva na obali, izgleda da ima onih koji i ovo mesto koriste kao izletište, dok toliko lepih jezera ostaje nepoznato i neiskorišćeno.
3. Ada Safari bila smetlište
Kad se spuste na Adu Ciganliju, Beograđani mahom idu na plažu, previđajući stazu koja vodi ka Adi Safari, blizu donjeg špica poluostrva. Pre nego što je stvoreno Savsko jezero, mesto Ade Safari je zauzimalo udubljenje koje su punili visoki vodostaji, stvarajući močvaru zvanu Savska bara. Pre tridesetak godina ona je isušena, a rupa je postala smetlište. Početkom devedesetih, smeće je izneseno u dve stotine kamiona. Potom je nastala Ada Safari, sa dva metra dubokom vodom, u kojoj nema kupača i veslača, samo labudova, šarana, amura, linjaka... Svaka ulovljena riba lakša od pet kilograma mora da se vrati u jezero.
4. Rakina bara na izdisaju
Od tri kraška jezera, koliko ih je nekad bilo u Beogradu, Stanino i Cigansko su presušila i danas postoji samo Rakina bara, nadomak Sremčice, 20 kilometara od centra prestonice. I ona je na izdisaju.
Zarasla u trsku i rogoz, zagađena fekalnim vodama, dubine smanjene na jedva metar, voda iz Rakine bare nepovratno otiče kroz vrtaču. I tlo pod barom je potkopano zato što voda prodire kroz pukotine, tako da postepeno nastaje klizište koje bi moglo zatrpati jezero. Dugo je 180 i široko 110 metara.
5. Duboki potok pun šarana i štuke
Od centra Barajeva udaljeno je svega dva kilometra obeleženim putem, ali na Duboki potok češće dolaze žitelji ostalih delova Beograda. Meštani propuštaju osam kilometara jezera okruženog šumom i šljunkovitom plažom, u kome se voda redovno čisti i poribljava šaranom, štukom i belom ribom. Na obali ima mesta gde se mogu naći piće i hrana. O terenima za odbojku i mali fudbal se godinama samo priča. Jezero postoji tridesetak godina, otkad je branom pregrađen Duboki potok.
6. Stara i Nova Očaga za kupanje i pecanje
Nova Očaga ima sve – filtriranu, redovno kontrolisanu i uvek čistu vodu, šljunkovite plaže i šetačke staze, terene za odbojku i mali fudbal, tobogan i veštački gejzir, restoran... S platoom za kulturne manifestacije, ono je jedno od središta javnog života u Lazarevcu. U vodi ima šarana, amura, bele ribe i babuške. Postoji i Stara Očaga u kojoj može da se peca, ali samo uz dozvolu.
7. Markovačko raznolikost Šumadije
Kome se osladi uživanje u Markovačkom jezeru, 60 kilometara od centra Beograda, ne mora ni da se vraća kući na spavanje. Onaj ko ponese šator može prenoćiti u obližnjem kampu. U tom pejzažu podno Kosmaja, koji kao da ujedinjuje raznolikosti Šumadije, glavna atrakcija je pecanje – na svoju ruku ili u organizovanim takmičenjima. Nastalo je izgradnjom brane na rečici Košarna 1969. godine. Dugo je 1,5 kilometara, široko 250 i duboko od 5 do 7 metara. Na obali postoje restorani, tuševi i sanitarni čvor.
8. Rabrovačka divlja lepota
Najviše i najdublje među beogradskim jezerima je Rabrovačko, u opštini Mladenovac, 70 kilometara od Terazija. Uzdiže se na 180 metara nadmorske visine i na pojedinim mestima je duboko 20 metara. Okruženo je livadama i nema infrastrukturu, tako da njegova pomalo divlja lepota nije za porodični odmor. Država je želela da oko jezera napravi turističko-poljoprivredni kompleks, nađen je i novac, ali ne i pravi vlasnik zemljišta – opština, zadruga, grad. Dugo je 780 i široko 160 metara.
9. Trešnja – zapušteni podavalski dragulj
Izmuljivanje dna i podizanje sportsko-rekreativnog centra bili su planirani za jezero Trešnja, na granici Sopota i Voždovca, 30 kilometara od centra Beograda. Umesto toga, na obali postoje samo vikend naselje i motel napušten krajem devedesetih. Dva izvora vode za piće su neobeležena i teško se nalaze. Trešnja je u nadležnosti „Srbijašuma”, ali je poribljavaju zaljubljenici u jezero. Zapuštenipodavalski dragulj dug je 150 i širok 30 metara.
Osim pecaroša plena ima i za lovce.
10. Bela reka nosi klen
Sve do izgradnje brane 1988. godine, Bela reka je izlivima ugrožavala kuće i prugu u delu Ripnja. Ustava je stvorila jezero dugo 400 i duboko oko 10 metara, koje se pokazalo kao još veća opasnost. Posle nekoliko davljenja, kupanje je zabranjeno, ali se to ne poštuje. Ne obraća se pažnja ni na ograničenja u ribolovu jer ovo je jedino jezero u kojem ima i klena. Lokalno ribolovačko društvo je pazilo na krivolovce, kao i na higijenu jezera, sve dok im nije ukinuto pravo da naplaćuju dozvole.
11. U Pariguzu stanuju barske kornjače
Nastalo je krajem osamdesetih godina prošlog veka u Resniku izgradnjom veštačke brane da bi se zaustavile česte poplave. Udaljeno je 17 kilometara od centra grada, šest od autoputa E-70 i kilometar od obilaznice oko Beograda. Dugo je 700 metara, široko 120, a dubina ponegde dostiže i 15 metara. Divlje patke i barske kornjače njegovi su stanovnici, ali im se ljudi, zbog lošeg kvaliteta vode, ne bi smeli pridružiti u kupanju. Obala je neuređena. Dve legende vezane su za nastanak imena Pariguz. Prema jednoj, ovo mesto je prozvano po zasedi koju su Srbi postavili Turcima u vreme Prvog srpskog ustanka i kuršumima im „potprašili” zadnjicu. Druga priča kaže da se tu nekada nalazilo lekovito blato kojim su još Rimljani lečili šuljeve.
12. Topčiderska jezera
U prvom beogradskom parku, Topčideru, uređenom po nalogu kneza Miloša, nalaze se tri veštačka jezera koja se napajaju vodom sa Topčiderske i Hajdučke česme. Na većem, koje je u obliku osmice, nalazi se drveni mostić ispod kojeg plivaju samo žabe. U drugima ima pataka, gusaka, kao i ribe, ali je pecanje zabranjeno.
Daliborka Mučibabić – Vladimir Vukasović
objavljeno: 06.05.2012
.jpg)
