Izvor: Politika, 27.Jul.2011, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna patika bez pertli deset dinara
Tezge na Kalenić pijaci pune su nošene odeće i raznih stvari koje su tu uglavnom stigle iz kontejnera i raznih smetlišta, ali imaju svoju cenu
„Kradite, kradite! Navalite! Šta vam je ljudi? Kradite kad nećete da kupujete, da ne vučem robu kući”, dozivaju prolaznike prodavci nošene i iznošene garderobe na tezgama Kalenić pijace.
„Nije valjda da im je skupo”, dobacuje čiča sa susedne tezge pune paradajza. „Pazarih ženi suknju tu kod gospoja-Rade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za 100 dinara. Oduševila se. Što da kradu kad je džabe?”, iščuđava se čiča.
„Marnuli mi džins original. Samo što sam se okrenula da uzmem vešalicu, one nestale, ko da ih nikada nije bilo. Kukaju kad kažem cenu. Pazarili bi bez dinara najradije, a gde ćeš još naći kvalitet po ovoj ceni. Povoljnije ne može. Košulje i suknje sam spustila na sto dinara”, jada se prodavačica uz grlenu reklamu „vrhunska roba za sto dinara”.
Merka narod na gomili nabacanu odeću. Pogleduju i u veliku crnu kesu na trotoaru punu kupaćih kostima. Ali samo toliko.
„I treba da je zaobilaze kad joj je roba škart. Kaže, nabavlja od pouzdanog čoveka, malo sutra. Džabe spušta cenu kad mi nije ni primaći. Oko moje tezge se otimaju. Sve lepo, čisto, unikat. Ne možeš naći istu krpicu dva puta”, potire Artiljana konkurenciju pred mušterijama.
Koliko je iskrena nije poznato, ali razloga za likovanje ima. Okupili se oko njene tezge. Kupuju žene košulje na tufne i demode karirane suknje. Pazare odeću za muževe. Povoljna je Artiljana i podesna za cenkanje. Startuje sa 500 dinara, a spušta sve do 200. E, niže ne ide, makar bacila. Roba joj je, kune se, iz Italije, a očigledno je da je na tezgu istresla tavane i stare ormare.
Nema toga ko kod nje ne bi prepoznao „krpice” koje su nosile bake i mame kad su bile mlade. A tek muške bele košulje sa džepom na levoj strani, u kome, tik uz srce, deke štekaju penziju…
Ima tu i dugih lanenih haljina, čipkanih bluza, starih kožnih pantalona, papuča, kaiševa, čak i veša...
Ne pazare samo oni koji skup komad odeće mogu jedino u izlogu da gledaju. Možda su tanji novčanici izmenili navike kupovine, ali će pre biti da nas (bez obzira na to što nas deli ekonomska moć) spaja, može se reći karakterna crta zvana „Što je džabe i Bogu je drago”. Na robu sa tezgi Kalenić pijace trzaju i imućnije dame sa Vračara, lepo odevene, pevačice, glumice...
Zbog jeftinih stvari i iz drugih krajeva grada dolaze i žene u skupim kompletima. Ali kad važnih izraza lica i zadignute brade, rukama ukrašenim zlatom i biserima, zarone u duboku gomilu, vrlo spretno izvlače komad po komad. Njima je, znalački opisuju prodavci, najteže da izvuku koju stotinu iz kožnih novčanika. Kupuju staru odeću s greškom. Ne smeta im da kući odnesu i rasparane komplete tanjira, šoljica za kafu, požutele zavese...
Verovatno pazare nešto što su i same nekada odložile pored kontejnera, odakle je većina „prvoklasnih” video kaseta, vokmena, gramofonskih ploča Lepe Lukić, Zvonka Bogdana, Tozovca, krimi i erotskih romana još iz 1966. godine pa nadalje, raznih medalja, polupanih lampi, starih usisivača, napola istrošenih parfema i pomada, iznošenog nakita, fenova u delovima, cipela bez štikli, tašni bez ručki ...
Tezge su pune i knjiga na nemačkom jeziku, Marksovih dela na ruskom i druge literature crvenog poveza. Reda i pravila nema. Izlaže sve sve što bi neko mogao ili nikada ne bi ni pomislio da kupi. Lopte za košarku uz lubenice, kesice bibera iz 2009… Jedna patika bez pertli ima svoju cenu – deset dinara.
Mlađi prodavci prate moderno tržište pa „valjaju” isključivo mobilne telefone bez punjača. Dotaći se ne smeju jer natpis „Ne čačkaj mečku, imam alarm” upozorava da se kupuju na poverenje. Na datu reč pazare se i kasetofoni, lusteri, antene, baterijske lampe i raspakovane baterije.
Ako uređaj i zakaže, nema reklamacije, a ni ljutnje, jer ovde vladaju drugačija pravila trgovine: ljudi kupuju po principu igara na sreću – nadaju se da će izvući dobitnu kombinaciju. U suprotnom, više sreće u sledećoj kupovini.
LJ. Perović
objavljeno: 27.07.2011.
