Izvor: Blic, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jača od bolesti i nemaštine
Memljiva sobica i podrum su njena kuća. Kupa se u koritu, ali tek pošto napolju na vatri zagreje vodu, a uči na niskom stočiću sedeći u dečjoj, plastičnoj stolici. Ne čuje ništa, slabo vidi, a o privatnim časovima ne može ni da sanja. Upkos svemu, uvek nasmejana Delfina Ferizović (18) niže petice, a na prošlogodišnjem republičkom takmičenju iz hemije je osvojila prvu nagradu.
Iako je odrasla u trošnoj baraci ispod „Gazele", bez struje, vode i kanalizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a često ode u školu gladna i bez dinara u džepu, Delfina Ferizović je uspela da se odupre životu kojim je okružena. Meningitis koji joj je pre deset godina oduzeo sluh i govor, okrenuo je knjigama i njenom svetu tišine. Na jedinim vratima u kući je zakačila papir na kome piše „Delfina - najbolja spisateljica Italije". Sanja da postane krojačica i kaže da put do odličnog uspeha u školi nije bio nimalo težak.
- Prve knjige je dobila prošle nedelje, doneo joj ministar, a uvek je imala sve petice. Suprug i ja nemamo posao, a ko bi nas, nepismene, i zaposlio. Živimo od socijalne pomoći i ono malo što zaradimo prodajući staru hartiju koju skupljamo. Zato obično doručkujemo, a posle... kako se ko snađe - priča Gordana Ferizović, Delfinina majka.
Talentovanoj devojčici koja voli hemiju, pisanu reč i krojački zanat, glad, gužva i nemaština nisu smetali da, i bez svojih knjiga, završi osnovnu školu „Radivoj Popović" u Zemunu. Kad dođe kući, ona se prvo posveti domaćim zadacima i, čak i kad ostanu bez struje, u školu ne ide nespremna.
- Uporna da sve završi i nije joj teško da ostane budna i do tri sata ujutro. A ako padne mrak, a mi ostanemo bez struje, Delfina ustane ranije ujutro, pa nastavi gde je stala. Trudimo se da joj ne smetamo pa nekad, uveče, sat, dva provedemo u komšiluku - priča Gordana.
Kad roditelji odu da skupljaju papir, vredna devojčica se baci na kućne poslove, pranje, čišćenje i, kad ima šta, kuvanje. Glavni je učitelj mlađem bratu Davoru (9) i redovno mu pomaže da oko zadataka iz matematike, srpskog jezika ili prirode i društva. Ujutro mu spremi doručak i isprati ga u školu. Osim njega, Delfinino jedino društvo u naselju ispod „Gazele" su dvogodišnji Kristijan i još mlađa Kristina, deca njenog drugog brata. Kad nema šta drugo da radi, sa njima ode u šetnju, a vikend redovno provodi u obližnjoj crkvi.
Iako bi mogla da živi u Internatu srednje škole za decu sa oštećenim sluhom „Stefan Dečanski", u kojoj sada pohađa prvi razred, kao i svako drugo dete, više voli da bude kod kuće uz mamu.
Izgubili ručak u „narodnoj kuhinji"
Socijalna pomoć od koje Ferizovići žive iznosi 6.000 dinara. Osim toga, primaju i dečiji dodatak koji za Delfinu i Davora iznosi 1.700 dinara. Od stare hartije skupljaju uspeju za tri meseca da zarade oko 2.000 dinara, a Delfini bi uskoro trebala da počne da stiže i stipendija od 3.000 dinara. Od kako je srušena zgrada u kojoj je bila Narodna kuhinja, naspram „Sava centra", nikako ne uspevaju da dospeju na spiskove za socijalni ručak.
Nastavnici je hvale
Delfina je ove godine krenula u Srednju školu za decu sa oštećenim sluhom „Stefan Dečanski", u kojoj je njen san da jednog dana postane krojačica počeo da se ostvaruje.
- Dobra je, pametna, snalažljiva i lepo se uklapa sa vršnjacima. Izuzetno je odgovorna i ako bude dobar đak možda uspemo da je ubacimo u Višu tekstilnu školu – kaže Lepa Petrović, direktorka Srednje škole za decu sa oštećenim sluhom „Stefan Dečanski".
Četiri dana bila u komi
Delfina je u osmoj godini obolela od meningitisa.
Posle četvorodnevne kome ostala je gluvonema.
Da je do bolnice stigla ranije, da je bolest prepoznata na vreme, moglo je biti i drugačije.
- Lekari su rekli da joj za 'peraciju treba
lek koji je u to vreme mogao da se kupi samo u inostranstvu i koštao je 5.000 maraka. Pošto nisu garantovali da će da ustane sa tog stola, nisam ni razmišljala o ostalom. Rešila sam da je čuvam ovakvu - priča Delfinina majka Gordana.
