Izvor: Blic, 15.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izostala sterilizacija pasa lutalica
Mnogi Beograđani nas zovu i žale se da je pasa lutalica sve više na ulicama. Povećava se i broj zlostavljanih pasa – kaže Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama „Orka".
Broj pasa lutalica drastično je porastao u poslednje vreme zbog nesprovođenja plana iz 2006. koji podrazumeva njihovu sterilizaciju, registraciju, čipovanje i vakcinaciju. Razloge za to, članovi „Orke" pronalaze u pritisku pojedinih organizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za zaštitu životinja da se izgradi prihvatilište za pse, dok su ostale predviđene mere stavljene u drugi plan.
Drugi razlog najezde lutalica je u sve češćem napuštanju pasa od strane vlasnika. Dešava se da građani kod veterinara dovedu psa s ulice sa ugrađenim čipom. Kada veterinar potom kontaktira vlasnika, ispostavi se da su životinju izbacili na ulicu i da ga ne žele nazad. Zakon o dobrobiti životinja trebalo bi da spreči ovakve stvari jer će, prema njemu, napuštanje pasa biti tretirano kao krivično delo.
Do sada je na sterilizaciju, registraciju, obrazovanje i edukaciju utrošeno, prema rečima Vladimir Terzina iz Sekretarijata za komunalno-stambene poslove Gradske uprave, milion evra. A kako tvrdi Olivera Vukićević iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, od toga je šest miliona dinara dato samo za izgradnju azila za kučiće.
Grad je za sterilizaciju pasa lutalica u ovoj godini izdvojio 16,5 miliona dinara, što je znatno više od 6,3 miliona, koliko je izdvojeno prošle godine. Od toga, 15 miliona dinara namenjeno je hvatanju i zbrinjavanju pasa lutalica, za troškove uklanjanja leševa sa gradskih ulica i za naknadu troškova zdravstvenog osiguranja radnika službe koja obavlja ovaj posao, kažu u gradskom Sekretarijatu za komunalno-stambene poslove.
Iz gradskog budžeta izdvojeno je i 1,5 miliona dinara za revakcinaciju 1.800 pasa koji su prošle godine prošli program masovne sterilizacije i vakcinacije.
– Sterilizacijom i čipovanjem životinje za 95 odsto se smanjuje njihova agresivnost. Životinja posle toga nema potrebu za stvaranjem čopora i brani svoj prostor od drugih pasa – priča Terzin.
U Sekretarijatu za komunalno-stambene poslove, koji je od ove godine preuzeo nadležnost nad psima lutalicama od Sekretarijata za zaštitu životne sredine, smatraju da problem ima rešenje.
– Strategija je nedavno obnovljena i ponovo se sprovodi. Već za mesec dana očekujemo prve pozitivne efekte – optimista je Terzin.
Strategija za rešavanje problema pasa lutalica iz 2006. je privremena, a u planu je izrada „No kill" strategije koja bi trebalo da reši problem pasa lutalica bez upotrebe eutanazije.
Žalbe zbog ujeda i lešina
Beograđani se sve češće žale organizacijama za zaštitu životinja na veliki broj psećih leševa koje zatiču na javnim površinama, a samo prošle godine protiv Grada je zbog ujeda pasa lutalica podneto više od 90 tužbi.
.jpg)
