Izvor: Studio B, 23.Sep.2011, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba venčanih haljina
U Galeriji „Inkiostri” Muzeja primenjene umetnosti (Vuka Karadžića 18), otvorena je izložba „Venčane haljine u Srbiji u drugoj polovini XIX i početkom XX veka iz kolekcije MPU”.
Autorka izložbe je Draginja Maskareli, kustoskinja Odseka za tekstil i kostim MPU.
Kolekcija venčanih haljina Muzeja primenjene umetnosti prvi put je predstavljena publici.
Među sačuvanim haljinama, koje datiraju iz perioda od 1878. do 1914. godine, nalaze se bindali >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << (bindallı) haljine karakteristične za osmanski kostim, zatim haljine sašivene u Srbiji po uzoru na evropsku modu, kao i haljine sašivene u Evropi (Venecija, Beč, Pariz).
Najstarija venčana haljina, sačuvana u kolekciji, potiče iz 1878. godine. Reč je o haljini koju je nosila Draga Kandić na venčanju sa Ljubomirom Kovačevićem, istoričarem i političarem.
Haljina je u kolekciju dospela posredstvom njihove ćerke Milice Rakić, supruge pesnika i diplomate Milana Rakića.
Veridbena haljina Elene Ristić, sašivena 1909. godine u pariskom ogranku čuvene britanske modne kuće „Redfern”, prvi je predmet evropske visoke mode koji je našao put do kolekcija muzeja.
Pripadnice građanske klase u Srbiji koristile su i usluge domaćih krojačkih salona. Bilo im je važno da se načinom odevanja što više približe evropskim modnim centrima i da ne zaostanu u praćenju trendova. Jedan od uglednih krojačkih salona koji su u to vreme radili u Beogradu jeste i krojački salon Berte Alkalaj.
U ovom salonu sašivena je 1911. godine elegantna venčana bež haljina od svile i čipke koju je nosila Danica Paligorić na venčanju sa pešadijskim majorom Nikolom Jorgovanovićem.
Tradicionalan orijentalni način odevanja predstavljen je bindali haljinama koje su nošene u srpskim porodicama na Kosovu i u Vranju. Bindali na turskom znači hiljadu grana, a naziv potiče od njihovog bogatog ukrasa u vidu cvetnih grana, koji se izvodio u tehnici zlatoveza.
Ovaj tip haljina, koji je imao funkciju svečane i svadbene odeće, karakterističan je za osmanski kostim u XIX i na početku XX veka, odakle ga je preuzelo i lokalno hrišćansko stanovništvo.
