Izvor: Politika, 30.Apr.2015, 10:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izletišta čekaju „piknik brigade”
Samo da ne bude kiše, mantra je koju ovih dana ponavljaju sugrađani željni dobrog provoda u toku tradicionalnih izleta u vreme prvomajskih praznika. Suočeni s neveselim, ali još ne i sasvim potvrđenim prognozama da će 1. maj proteći u znaku padavina, mnogi još nisu načisto gde da se upute na uranak. Ako meteorolozi koji predviđaju kišu „omaše”, čitaocima predlažemo četiri odredišta – planinu, jezero, rečno ostrvo i šumu.
Avalski toranj radi sat duže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Roštiljanje uz obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti i šetnju šumovitim predelima glavni su aduti Avale. Planina kraj prestonice visoka 511 metara mami pažnju još od 1976. godine kada je postala meka izletnika. Avala je istovremeno spomenik prirode – 70 odsto planine pokriva šuma sa 600 biljnih vrsta. Brojne su i istorijske znamenitosti – Spomenik Neznanom junaku, obeležje Vasi Čarapiću i memorijalna celina posvećena sovjetskoj vojnoj delegaciji čiji se avion srušio na Avali.
Tu je i Avalski toranj – simbol Beograda, koji je 19. aprila proslavio peti rođendan svog „drugog života”, nakon što je obnovljen posle razaranja u toku NATO agresije. Njegov vidikovac će od 1. maja biti otvoren sat vremena duže – svakog dana od devet do 20 časova. Cena karte je 200 dinara, odnosno sto za osnovce, srednjoškolce, studente i penzionere. U ponudi je i VIP ulaznica od 400 dinara, koja osim posete vidikovcu uključuje i piće u kafeteriji na 119. metru betonskog kolosa. U JP „Emisiona tehnika i veze” kažu da je prošle godine za 1. i 2. maj prodato gotovo 8.000 ulaznica. U toku ovogodišnjih uskršnjih praznika, toranj je dnevno posećivalo između 2.000 i 2.500 ljudi.
Izviđačka smotra na Adi
Na „beogradsko more” će za 1. maj, osim izletnika, pohrliti i izviđači. Tog dana, od 13 časova, na Adi će biti otvorena smotra Saveza izviđača Beograda na platou ispred kluba „Izi”, koja će trajati do 3. maja. Što se posetilaca tiče, njima će na raspolaganju biti mesta za roštilj s drvenim klupama i stolovima, više od 50 sportskih terena za fudbal, rukomet, košarku, odbojku, odbojku na pesku, trim staza, teretana na otvorenom... Posle obilnog prvomajskog obroka, prijaće šetnja pešačkom stazom duž jezera dugačkom 7,5 kilometara ili gustom listopadnom šumom, u kojoj dominiraju hrastovi i brestovi. Tu je i Ada Safari, jezero poribljeno šaranom, na kojem se redovno održavaju ribolovačka takmičenja.
----------------------------------
Gročanska ada – raj za pecaroše
Za građane koji dane praznika vide i kao dobru priliku za uživanje u pecanju idealno mesto je Gročanska ada. Ovo prelepo mesto udaljeno je tridesetak kilometara od centra grada. Dubina Dunava je od 20 do 30 metara, pa se na udicama i u mrežama nađu smuđevi, šarani, somovi...
Površina Gročanske ade je oko 118 hektara. Obrasla je jasenom, crvenom vrbom, a ima i topole. Starosedeoci kažu da je ova ada u poslednjih 70 godina nizvodno „otplovila” čitavih 200 metara.
– Nekada se na špicu nalazio restoran, ali je vremenom reka odnela nasip. Postojali su pokušaji da se taj deo očuva, dovoženo je i kamenje, ali pošto obala nije osigurana bedemima, tlo je odnela voda. Sada je špic tamo gde je nekada bio kraj ade – objašnjavaju u „Srbijašumama”. Zanimljivo je da se na Gročanskoj adi nalazi i nekoliko bara koje su prirodna mrestilišta ribe.
– Obala ade je iznad nivoa Dunava, ali su zato te bare ispod nivoa pa se u njima skuplja voda – napominju u ovom preduzeću.
Na adi se „skućilo” i nekoliko hrastova, a prema rečima pojedinih meštana, jedan je stariji od stotinu godina.
Oni koji nemaju svoj automobil do Grocke mogu stići autobusom na liniji 302, koja polazi sa okretnice u Ustaničkoj. Od stajališta u centru, put do ade vodi ka Dunavskom keju, gde se može pronaći čamdžija voljan da zaljubljenike u pecanje i zeleni mir rečnog ostrva preveze do odredišta na sredini Dunava.
----------------------------------
Nepravedno zaboravljeni Stepin lug
Stepin lug jedna je od zelenih oaza Beograda, udaljena od centra svega 13 kilometara. Površina ovog pomalo zaboravljenog izletišta je oko 478 hektara, a prostire se na području opština Voždovac i Zvezdara, između Velikog Mokrog Luga, Belog Potoka, Bubanj potoka, Jajinaca i Kumodraža.
– Šuma pruža mnogo mogućnosti ljubiteljima prirode. Postoji staza za šetnju i trčanje od oko pet kilometara, ali i proplanak idealan za izlete – kaže Adiba Džudović iz „Srbijašuma”.
Na proplanku se nalaze golovi za mali fudbal. U blizini su i staze za šetnju, ali i hladovina gde se ispod drveća kedra, duglazije, crnog bora… može lepo odmarati.
– Šuma je nekada nosila ime Titov gaj, a u jednom delu bila je planinska kuća sagrađena za maršala, u koju on nikada nije ušao. Pre nekoliko godina objekat je izgoreo u požaru.
Pre nego što je prostor današnjeg Stepinog luga posle Drugog svetskog rata pošumljen, tu su se nalazili vinogradi.
Do ovog izletišta može se stići i automobilom jer će rampa na ulazu u lug od 30. aprila do trećeg maja biti otvorena.
Ko nema auto može da se osloni na linije 308 i 33 javnog prevoza. Početna stanica „trista osmice” je u Šumicama, a „trideset trojka” kreće od Pančevačkog mosta. Od poslednje stanice ove dve linije do Stepinog gaja stiže se pešice za petnaestak minuta.
