Izvor: Politika, 24.Jan.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izdvojene pare za fabriku vode „Makiš 2”
U planu i obnova mreže, dve velike crpne stanice, kao i postavljanje vodovodnih cevi u Bulevaru kralja Aleksandra. – Cena vode možda i najniža u Evropi, a od dužnika, uglavnom privrednika, preduzeće potražuje više od četiri milijarde dinara
Kada je prošle godine odlukom gradonačelnika Dragana Đilasa došao na mesto prvog čoveka „Vodovoda i kanalizacije”, prioritet u radu Cvija Babića, generalnog direktora tog preduzeća, bio je smanjenje troškova poslovanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Oni su drastično umanjeni, a ove godine gradska vlada opredelila je dugo čekanih 1.150.000.000 dinara za nastavak gradnje fabrike vode u Makišu. U razgovoru za „Politiku” s ponosom ističe da je to jedan od najvećih projekata, u rangu izgradnje mosta na Adi, i najavljuje da ne odustaje od „hajke” na neplatiše koji su napravili rekordno dugovanje veće od četiri milijarde dinara.
Neredovne platiše sada su napravile jedan od najvećih dugova prema vašem preduzeću. Kako teče akcija isključenja, koji su mehanizmi kojima ćete ih naterati da plate račune?
Oko deset odsto potrošača, uglavnom privrednika, duguje nam više od 4.000.000.0000 dinara, iako smo od prvog novembra, zbog ekonomske krize, za pet odsto smanjili cenu vode i sada je možda i najniža u Evropi. Dužnici su većinom privatnici – pekare, auto-perionice, splavovi... Svi oni koji troše mnogo vode, što znače da dobro posluju, pa tražimo da plate dug. Pozivamo ih na razgovor, upozoravamo, šaljemo tužbe, a sad smo krenuli u veliku akciju isključenja. Prekinemo im dotok vode, pa ko hoće ponovo da je dobije mora da plati.
Za koje poslove su neophodne te milijarde koje potražujete, gde ćete ih uložiti?
Velike pare su u pitanju, moramo ih dobiti. Na račun stižu sukcesivno. Prvenstveno ćemo trošiti za rekonstrukciju mreže, imamo dve velike crpne stanice koje vape za obnovom. Od sredine februara bićemo uključeni u preuređenje Bulevara kralja Aleksandra gde će naše preduzeće postavljati vodovodnu mrežu, a za kanalizacionu će biti zadužen glavni izvođač radova. Već smo nabavili sav materijal, vredan 40.000.000 dinara, a da radi druga firma cena bi bila dvostruko viša. Prema planu poslovanja, u ovoj godini predvideli smo zamenu 100 kilometara vodovodne mreže i 40 kilometara kanalizacione.
Građani se često žale da su im računi visoki u odnosu na količinu vode koju troše. Kome mogu da se obrate za proveru instalacija?
Veliki problem mogu imati žitelji starijih zgrada sa jednim vodomerom, jer su možda negde cevi oštećene. Savetujem da u zgradama građenim pre 30 i više godina angažuju stručnu firmu koja će im proveriti sve vertikale, moguće je da su već zrele za zamenu. Isplatilo bi im se, dugoročno gledano. „Vodovod” to ne radi, mi smo zaduženi za održavanje mreže do vodomera i molim sugrađane čim primete neki kvar na toj deonicida nam jave.
Na kojim lokacijama su najstarije vodovodne i kanalizacione cevi, kada su postavljene i koje su prioritetne ulice u kojima će ove godine biti menjane?
Ove godine zamenićemo znatno više kanalizacione mreže nego lane i to u Lominoj ulici, Visokog Stevana, Glavnoj, Zmaj Jovinoj i Cvetanovoj ćupriji. Grad će finansirati i izgradnju nove kanalizacije u podavalskim selima Pinosava, Zuce i Vrčin, zemunskom naselju Šangaj i na levoj obali Dunava u Malom zbegu. „Vodovod” će projektovati i raditi novu kanalizacionu mrežu u zemunskim naseljima Plavi horizonti i Školsko dobro, kao i u selu Kumodraž.
U kojim delovima grada sugrađani najviše prave nelegalnu vodovodno-kanalizacionu mrežu?
Najviše je izgrađena sa prilivom stanovništva devedesetih i gradnjom kuća u obodnim naseljima, što nijedan grad nije mogao planski da isprati, a ni mi nismo smeli da postavljamo cevi bez planske dokumentacije. Pozivam sugrađane koji nameravaju da prave takvu mrežu da im damo besplatannadzor. Ma, i projekat ćemo im uraditi besplatno, samo da je naprave kako treba.
Postoji li mogućnost da se uvede prečišćavanje otpadnih voda koje se izlivaju u Dunav i Savu? Kolika i kakva ulaganja su potrebna za to?
Beograd je jedan od malobrojnih glavnih gradova koji nemaju postrojenje za njihovo prečišćavanje i gradska vlada finansira izgradnju tunela kod Velikog Sela. U njega će stizati sva kanalizacija izcentralnog sistema grada, a na kraju ćemo postaviti postrojenje za preradu otpadnih voda. Ceo projekat košta oko sto miliona evra. Ali, ipak, naš prioritet je da svi građani dobiju kanalizaciju do kraja 2012.
Gradonačelnik je razrešio dužnosti bivšeg direktora „Vodovoda i kanalizacije” i nedavno postavio vas na tu funkciju. Da li je tom prilikom izrazio neka očekivanja? Digla se i medijska buka da je na smenu uticalo plavljenje stanova u Resavskoj?
Nije mi rekao da li je nezadovoljan prethodnim godinama rada našeg preduzeća. Moram priznati da je bilo malo nebrige o sugrađanima čiji su stanovi poplavljeni prilikom preuređenja Resavske, trebalo im je pronaći drugi smeštaj dok ne dobiju nadoknadu i ubrzati njenu isplatu. Ne znam šta gradonačelnik očekuje od mene, ali ja sam njemu i Upravnom odboru predstavio program unapređenja rada preuzeća u 14 tačaka i na osnovu toga sam prošlog septembra i izabran na ovu funkciju. Prioritet programa je smanjenje troškova poslovanja, zamena kanalizacione mreže, zaštita životne sredine, pravedna naplata utrošene vode... Rezultati su već vidljivi jer su gubici od četiri milijarde iz 2008. godine smanjeni na oko četiristo miliona dinara u ovoj godini.
Kako teče izgradnja fabrike vode „Makiš 2” – jedno vreme radovi su stajali? Ima li obećanja da ćete dobiti novac za njihov nastavak, upućeni kažu da bi to bila najveća investicija posle gradnje mosta na Adi?
To i jeste jedna od najvećih investicija. Gradska vlada je za nastavak gradnje iz ovogodišnjeg budžeta izdvojila 1.150.000.000 dinara, što je veliki iznos. Gradnja fabrike predugo traje, nisam zadovoljan tom dinamikom i moraćemo da je ubrzamo. Evropska banka za obnovu i razvoj je uložila svoju polovinu od 20.000.000 evra, grad ove godine ulaže 12.000.000 evra, tako da će na kraju 2010. posao na „Makišu 2” biti 80 odsto završen. Nadamo se da će ostatak novca za okončanje poslova biti obezbeđen sledeće godine. Kada fabrika proradi, krećemo sa obnovom „Makiša 1”, koji neprekidno bez remonta i ozbiljne revitalizacije radi od 1987. godine.
Dragana Jokić
[objavljeno: 25/01/2010]
