Izvor: Blic, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeći štetu koristeći mape
Kidanje podzemnih vodova događa se svakodnevno, a javnost biva upoznata sa nekim od incidenata tek kad se dogode velike havarije ili po nekoliko hiljada ljudi ostane beza struju, grejanje ili vodu. Bez obzira što Republički geodetski zavod (Katastar vodova) ima dobre podatke, mnoga javna preduzeća ili privatni preduzetnici i dalje nemaju naviku da pribave i mapu sa podzemnim instalacijama na lokacijama gde planiraju gradnju ili kopanje.
Još od 1967. godine u glavnom gradu vodi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evidencija o instalacijama za vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, parovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu, gasovodnu i drenaznu mrežu.
- Od te godine Skupština grada odlučila je da se započne izrada Katastra vodova na osnovu tih informacija, ali su se unosile i novopristigle. Sve promene u gradu su se na vreme i vrlo brzo beležile - kaže Slavoljub Stepić, šef Odseka za katastar vodova u Republičkom geodetskom zavodu.
Prema njegovim rečima, od 1994. godine Geodetski zavod prelazi u nadležnost Republike posle čega Katastar vodova biva sve više zapostavljen, dok primat dobija Katastar za nepokretnosti. Prikupljanje podataka o podzemnim i nadzemnim instalacijama ponovo se aktuelizuje u poslednjih nekoliko godina.
- Oko 50 odsto investitora traži naše planove sa vodovima kako bi izbegli neželjene situacije. Međutim, događa se da neka cev ili kabal ne postoje u našim planovima zato što nam preduzeća ne dostave podatak ali, bez obzira na to, mogu reći da imamo zaista dobre mape - kaže Stepić.
Svaki investitor od Geodetskog zavoda može da potraži planove, ova dokumentacija dobija se u roku od nekoliko dana, uz novčanu nadoknadu.
- Obaveza investitora je i da, ukoliko polaže nove instalacije, da ih obavezno snimi, ali pre nego što zatrpa rupu. Međutim, mnogi od njih to ne rade, ili nam prijave tek nekoliko meseci pošto su položili vod - objasnjava Stepić naglašavajući da postoje čitava područja u gradu gde telefonski kablovi nisu ucrtani u geodetske mape, kao i da se pojedini semafori napajaju strujom, ali da ne postoje podaci o podzemnim vodovima. On naglašava da je redovno ažuriranje Katastra vodova neophodno, naročito danas kad se u Beogradu gradi na svakom koraku.
Prema nezvaničnim procenama Republičkog geodetskog zavoda, na oko 20 odsto teritorije Beograda ne zna se koje instalacije kuda prolaze.
Poslednji incident, kad je bez struje ostalo više od pola Opštine Palilula i cela industrijska zona oko Pančevačkog puta, dogodio se 14. avgusta, kad je nepažnjom izvođača radova pokidan strujni kabl.
Popravka kvara trajala mecec dana
Početkom jula 2006. godine nekoliko stotina hiljada potrošača u širem centru Beograda ostalo je bez struje zbog kidanja visokonaponskog kabla u Ustaničkoj 170, koji je strujom snabdevao sve trafo stanice u užem i širem centru grada. Firma „Aneks ko", koja je bila izvođač radova, nije imala plan podzemnih instalacija, a sanacija ovog kvara trajala je mesec dana.
Kazne su veoma simbolične
- Bez obzira na zakonsku obavezu, često se dešava da građevinske firme ne poštuju ovaj propis a, sa druge strane, građevinske inspekcije ne traže kopiju planova jer im to nije obaveza. Sankcije za nepoštovanje ovog propisa su simbolične, pa je možda i to razgog što se ne poštuje - kaže Milivoje Knežević, zamenik načelnika Centra za nepokretnosti Beograd geodetskog zavoda.
.jpg)
