Izvor: Politika, 17.Jul.2014, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izabrani lekari preopterećeni i strahuju da ne naprave grešku
Svakog od minimum 35 pacijenata dnevno treba saslušati i pregledati, upisati podatke i ukucati ih u kompjuter, pokazati razumevanje, a pri tome se boriti sa nizom nelogičnih birokratskih procedura
Pacijenti koji ovih dana odlaze kod izabranih lekara u domove zdravlja začuđeni su zbog velikih gužvi ispred ordinacija. Jer, u ovo doba godine čekaonice opuste kad mnogi odu na odmor. Ispred ordinacija su oni koji imaju neko hronično oboljenje, ljudi koji su zaradili neki virus, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osobe kojima je potreban uput za dalje lečenje... Lekari u smeni pregledaju desetine pacijenata, a sa mnogima i ne stignu da prozbore više od tri rečenice, jer žure da prime sve one koji su zakazani za taj dan.
Velika gužva je svakoga dana, lekari su opterećeni, a pacijenti nezadovoljni zbog čekanja, smatra prim. dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva. Domovi zdravlja su zapali u ćorsokak i postali su šalteri bolnica. Ona ističe da su u ovim ustanovama loši uslovi lečenja, da se boravi u prostorijama koje godinama nisu okrečene i sređene, a da su mnogi aparati amortizovani i rashodovani i da svuda ponešto nedostaje.
– Danima lekari pregledaju i po 45, 50 pacijenata, što je veliko opterećenje, jer ne može da se održi koncentracija. Imamo strah od toga da nekome ne napišemo pogrešnu dijagnozu. U proseku, za celu godinu, dnevno pregledam 35 pacijenata. Ali u prosek ulaze i dani kada nisam na poslu i kada sam na odmoru. A za svakog pacijenta treba upisati podatke i ukucati ih u kompjuter, saslušati ih, pregledati, pokazati razumevanje... U toku su i godišnji odmori, pa onaj ko radi preuzima pacijente kolega koji nisu tu – objašnjava dr Dimitrijević.
O problemima u oblasti opšte medicine godinama upozoravaju i strukovne organizacije. Veliki problem lekari u domovima zdravlja, naglašava prim. dr Milica Nikolić-Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih lekara opšte medicine,
imaju sa pacijentima koji insistiraju da im se propiše neki lek za koji im je rekao doktor u bolnici ili privatnik da treba da ga piju, jer ne mogu da im objasne da medikament „ne ide” na recept već mora da se kupi.
– Nadležnom Ministarstvu zdravlja godinama šaljemo dopise sa upozorenjima o tome koliko problema postoji zbog manjka doktora u domovima zdravlja. Trenutno nedostaje 600 lekara, i to ako se uzmu u obzir najstroži kriterijumi. Muku mučimo sa tim što nam lekari u bolnicama vraćaju pacijente zbog novih uputa i „spiska lepih želja”, gde se gubi dragoceno vreme, umesto da se u klinikama obavi sve što treba za pacijenta. Na primer, pošaljemo pacijenta kod kardiologa, koji zaključi da mu je potreban i pregled neurologa. Umesto da uz pomoć internih uputa pošalje bolesnika kod svog kolege u istoj kući, on ga vraća u dom zdravlja da traži uput za neurologa, pa onda čovek ponovo mora da zakazuje pregled. A to sve dugo traje. U nekim ustanovama zakazivanje pregleda je moguće samo jednom mesečno, recimo svakog 25., pa neko uspe da dođe do termina, a neko ne. I taj ko zakaže opet mora da čeka na pregled mesec dana u klinici, pa ponovo da zakaže dolazak u dom zdravlja. Zbog svega toga pacijent je primoran da ide kod privatnika kako bi sve mogao ranije da završi – ističe dr Nikolić-Urošević, koja se pita zašto isti lekari u bolnicama poštuju propise i dva puta nedeljno dežuraju u ambulanti, a ostalih nikada nema na poslu. Rešenje izlaska iz začaranog kruga postoji, dodaje ona, samo je potrebno poštovati propise.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Posle odmora u penziju
Dr Nevenka Dimitrijević objašnjava da se mnogi lekari plaše najava novog zakona o radu i da zato planiraju da iskoriste odmor i makar sa jednim uslovom odu u penziju.
– Ne primaju se novi lekari u radni odnos, a ne daju se ni specijalizacije opšte medicine mladim doktorima. Nadležni stalno govore kako pacijenti treba 80 odsto problema da reše u domu zdravlja, ali nigde ne postoji evidencija da li mi i u kom procentu to radimo – dodaje dr Dimitrijević.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 17.07.2014.
