Izvor: Politika, 18.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iza paravana
Često naši gosti, posebno iz inostranstva, hoće da kritikuju Beograđane da im je grad prljav, da je đubreta na svakom koraku i da napori zaduženih za čistoću padaju u vodu pred nemarom pre svih nadležnih gradskih službi, a potom i nesavesnih pojedinih građana. Istini za volju, oni su toliko u pravu da bi svako protivurečenje bilo potpuno besmisleno. Evo, zašto.
Decenijama unazad, organizovanje neke velike priredbe na otvorenom prostoru bilo je komentarisano, između ostalog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nesposobnošću priređivača da organizuje kakvu-takvu higijenu posetiocima. O tonama đubreta pisalo se posle koncerta "Bijelog dugmeta" u Košutnjaku. Nikom tada nije palo na pamet da donese neko odlagalište za otpad, a o montažnim nužnicima bilo je iluzorno i govoriti. Još su, potom, u sećanju muke ljudi sa svih strana sveta koji su pohodili tadašnji Memorijalni centar "Josip Broz Tito". One su se svodile na obavljanje elementarnih fizioloških potreba. Pa kad je topčiderska šuma zvana "Hajd park" u neposrednoj blizini Kuće cveća počela da zaudara na fekalije kilometrima daleko, neko se setio da je rešenje problema i te kako mogućno. Postavljeni su klozeti koji su imali, a i danas imaju svoju namenu.
Ređali su se potom koncerti, razne smotre i skupovi, a stvari nisu pomerene ni milimetar napred. Do današnjih dana. Žale se, tako, posetioci festivala piva podno Kalemegdana da su bili primorani da limenke od popijenog piva bacaju svuda naokolo, jer za njih, čak ni pored štandova proizvođača čaja od hmelja, nije bilo korpi za otpatke. Na šta sutra liči taj prostor posle noćnog baškarenja pivopija nije teško naslutiti.
Kada se tome dodaju svakodnevni prizori sa ulica, kritika dobronamernih dobija na težini. Još je u sećanju sugrađana iz Bloka 62 nedavna slika drveta koje je bilo okićeno najlon kesama, plastičnim flašama i ostalim otpadom da je ličilo na božićnu jelku u vreme kada je Božić bio daleko pred nama. Na šta liče napuštene, odnosno decenijama ostavljene zubu vremena građevine čak u centru grada.
Počevši od Terazija pa nadalje. Rupe pored Slavije, gde su nadležni u gradu požurili da ruše što se hitno rušiti nije moralo, već su postale malo životinjsko carstvo. Dokle tako – niko ne zna. Ispred ulaza u krug Medicinskog fakulteta razbaškarila se betonska građevina oko koje kiselo drvo već formira zelenu oazu. Kada će to zdanje biti privedeno nameni samo Svevišnji zna. I tako redom, svuda naokolo. Ko je zadužen za iždžikljalo rastinje i pobacane betonske blokove uz Avalski put od benzinske stanice na Autokomandi u pravcu Trošarine? I, naravno, gomilu smeća pored puta.
O geografskom položaju našeg belog grada na obalama reka ispisane su hiljade i hiljade stranica. Divota jedna, reći će naši gosti. Ali će potom dodati da treba da nas je crna sramota u kakvom je stanju priobalje. I šta im odgovoriti? Kako prolazi naš sugrađanin, vlasnik splava, koji, poštujući svoje prirodno okruženje, sam prikupi stare buriće i gomilu otpada na jednom mestu i traži savet od nadležnih iz Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, inspekcije, "Vodovoda", "Čistoće" šta sa tim đubretom da radi. Odgovora nema, a umesto toga dobija poruke da se javi za dva-tri dana, pa – videćemo. Kakvu gomilu beskorisnih uputstava dobija putem telefona od istih pomenutih nadležnih zaista nije za objavljivanje.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 18.08.2007.]
.jpg)
