Izvor: Blic, 13.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija bunta na jednom mestu
Nedavnim objavljivanjem na internetu elaborata Aleksandra Pejinovića u kom predlaže otvaranje beogradskog pank muzeja učinjen je prvi korak ka realizaciji ove idejeposle četiri godine. Pejinović je predložio da se u muzeju pored stalne izložbe eksponata pank kulture održavaju i koncerti, seminari i mini modne revije.
Iako poznati stručnjaci smatraju da bi otvaranje „No fjučr" muzeja (engleski: No future - Nema budućnosti) prema refrenu rodonačelnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << panka „Seks Pistolsa") predstavljalo još jedan vid unapređivanja kulturne povezanosti sa Evropom i svetom, u gradskim institucijama nisu ni čuli da predlog postoji.
U elaboratu upućenom 2004. godine Odseku za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Pejinović je predložio da bi se u muzeju edukovali mladi i podržavale nove, pozitivne kulturološke i muzičke pojave. Pored stalne izložbe eksponata pank kulture (stare ploče, crteži, fanzini, jakne, čizme, majice) nalazile bi se i „Male pank biografije" u kojima bi pankeri opisivali svoje živote u okviru ovog pokreta. Takođe bi se puštala muzika, održavali seminari, koncerti i mini modne revije. Ni druge potkulture i muzički pravci ne bi bili zapostavljeni. Pejinović je kao lokaciju predložio što stariju zgradu, čak i neku namenjenu rušenju.
Od ideje da se pank muzej otvori u Beogradu prošlo je četiri godine a nije ništa urađeno na njenoj realizacji. Pejinović kaže da je jedini pomak objavljivanje elaborata na sajtu www.ispred-dragstora.com. U Sekretarijatu za kulturu nisu ni čuli za ovaj predlog.
Petar Janjatović, poznati beogradski novinar i publicista, smatra da bi postojanje muzeja privukao krug ljudi koji bi sistematizovano naučno proučvali pank fenomen. Obzirom da ovakvi muzeji postoje i u drugim metropolama u inostranstvu, ovo bi predstavljalo još jedan od načina da se unapredi kulturna povezanost sa Evropom i svetom.
Inače, pank se, kasneći za ostalim gradovima bivše Jugoslavije, pojavio 1980. godine u Beogradu, gde se ubrzo okupio veliki broj bendova najzaslužnijih za razvoj panka na ovim prostorima. Na beogradskoj pank sceni su se probili najuticajniji bendovi poput "Pekinške patke”, ”Goblina”, "Šarla Akrobate”, ”Let 3", "Električnog orgazma”, "Partibrejkersa” i "Ateist Repa”. Tokom '90-ih godina pank kultura u Beogradu dobija izražen politički karakter. Kritika tadašnjeg režima preovladavala je u njihovim tekstovima, ponašanju, načinu oblačenja.
Nakon 2000. godine, scena se bitno promenila.
- Današnja beogradska pank scena u poređenju sa Evropom je prilično jadna. Mnogo se promenila, ali sudeći po brojnoj publici na pank dešavanjima, daleko od toga da je nema - dodaje Petar.
Pojavili su se novi sastavi, došle nove generacije koje su tu da kritikuju novi poredak, ali njihov uticaj na društvo manje je izražen u odnosu na prethodne decenije. Upravo zbog toga muzej panka trebalo bi da se otvori ne samo kao spomenik pokretu, koji je na karakterističan način uticao na tokove u savremenom društvu, nego i kao mesto u kome pokret ipak ne bi prestao da postoji.
Agresivnost prema društvenoj ideologiji
Pank je potkultura nastala iz bunta prema ukorenjenim socio-ekonomskim i političkim principima u društvu. Mladalačka agresivnost u ideologiji, muzici, stilu oblačenja, igri, književnosti i filmu njene su glavne odlike. Pojavio se u SAD-u i Engleskoj sredinom 70-ih godina prošlog veka i od tad se burno razvija u čitavom svetu. Osnivač, engleski sastav „Seks Pistols", javno je napadao autoritete i samu kraljicu Elizabetu (kao u pesmi „Bože spasi Kraljicu") čime su izazivali revoluciju kod mladih. Pored „Pistolsa" veliki uticaj izvršili su bendovi „Ramons", „Kleš", „Strenglers", „Eksplojted" i mnogi drugi.
