Izvor: Blic, 31.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispunićemo sve što smo obećali
Naredna godina će biti teška ali, što se tiče Beograda i onoga što je pod njegovim ingerencijama mislim da neće biti većih problema. Razlog tome je što je naš budžet napravljen tako da ima socijalnu komponentu, ali je sa druge strane i investicioni. On je bio uravnotežen i u vreme Nenada Bogdanovića, i nećemo imati problem da sve što smo obećali realizujemo, kaže za „Blic" gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
Šta će biti urađeno, a što je neki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konkretan vid pomoći građanima?
- Tokom godine bužet će biti još „pojačan" kroz rebalans, jer hoćemo da makar u Beogradu platimo onih preostalih 35 odsto od plate ženama koje su na trudničkom bolovanju, pošto je Republika u ovom budžetu predvidela samo 65 odsto. Nastavljamo sa finanasijskom pomoći penzionerma čija su primanja manja od 13.000 dinara. Povećaćemo i subvencije, jer kada se povećaju cene komunalnih usluga, onda se povećava i iznos subvencija za najsiromašnije građane.
Šta mislite da uradite u prestonici po pitanju investicija?
- Ako se Beograd ne bude dalje razvijao, i ako ne budemo imali investicije, zaista ćemo doći u situaciju da možemo samo da tavorimo. Ono što pokušavam da napravim u Beogradu jesu nova pravila poslovanja. Grad Beograd je jedan od retkih u celoj privredi Srbije, uključujući i državu, sa kojim svi oni koji budu sarađivali u 2009. godini mogu biti sigurni da će svoj novac dobiti u rokovima koji su predviđeni. Već smo napravili dogovore sa firmama koje se bave asfaltiranjem da cene njihovih usluga budu niže jer, ako radite za Republiku novac čekate nekoliko godina, a ako radite za Beograd sav novac bude isplaćen u roku od mesec-dva dana. Očekujem da sa takvim pristupom dobijemo i skraćenje rokova izvođenja radova u Beogradu, kao što je slučaj Savskom ulicom gde je rok prepolovljen, pa će umesto u decembru radovi biti gotovi u junu naredne godine. U 2009. godini želimo da izgradimo desetak obdaništa, započnemo izgradnju ili dogradnju šest škola, povećamo bezbednost dece u školama tako što ćemo u svakoj imati video nadzor i školskog policajca, nastavimo most preko Ade Ciganlije, privedemo kraju projekat metroa i da, kada finansijsku konstrukciju privedemo kraju, počnemo da ga gradimo.
Koliko je realno da Beograd i u narednoj godini, s obzirom na svetski krizu, nastavi da privlači velike investicije?
- Mi treba da napravimo takvu klimu da bi oni nastavili da dolaze. Pare nisu nestale, one negde i dalje postoje i moraju da nastave da se kreću. U ovom trenutku svi su se uplašili od investiranja, ne uzimaju kredite. Mislim da je veći problem na makroekonomskom nivou, zašto neko dozvoljava da kurs skoči više od 20 odsto za 45 dana, a da strane banke u ogromnim količinama iznose devize iz zemlje. Treba da pomognemo kompanijama za čijim proizvodima na svetskom tržištu prestaje potražnja, odnosno treba sačuvati radna mesta ljudi jer bez toga cela priča oko investicija nema smisla. Beograd ni do sada nije bio mesto u kome se investira u industriju već su najveće investicije išle u stambeni i poslovni prostor. Prestonica će uvek biti centar usluga ali sada, sa obilaznicom i putevima oko Beograda, imamo mogućnost da jedno zemljište koje je do juče bilo poljoprivredno, i za koje je pitanje da li je uopšte obrađivno, postane vrlo interesantno građevinsko zemljište. Veći problem imamo sa našim javnim preduzećima koja će morati da se restruktuiraju i da shvate kakve su okolnosti u državi.
Šta konkretno restruktuiranje znači za javna preduzeća?
- Ona moraju da postanu tržišna. Ako ćemo imati 20 preduzeća od kojih nema nikakve koristi, nego još moramo da pokrivamo i troškove, onda bolje da ih sve zajedno gurnemo u gradsku upravu pa da 100 posto kontrolišemo šta se dešava. Za njih restruktuiranje znači smanjenje troškova na svim nivoima, povećanje efikasnosti u radu. To znači i da će se voditi računa o svakom podizvođaču koji radi i po kojim cenama. Želimo da se u Beogradu sutra plaća najniža cena svega u Srbiji, jer Beograd jedini i plaća sve svoje obaveze. Razmišljam i o tome da li postoji mogućnost da u nekom vremenu uvedemo, kao manjinske suvlasnike, neke privatne firme i da Grad više ne mora da bude jedini koji kontroliše svaki potez menadžmenta.
Da li kažete da investitori ne odlaze iz Beograda i da se i dalje interesuju kao da se ništa ne događa?
- Za sada nemamo problem da se aktuelni događaji odražavaju na recimo zemljište i ulaganje koje se odnosi na izgradnju stambeno-poslovnog prostora. I dalje ima velikih investitora, kao što je „Meri Linč" koji radi sa MPC-om, koji je zainteresovan za dalja ulaganja u Beogradu. Ovo što se dešava jednog trenutka će da prođe, pa će i u Beogradu tako biti. Ja bih samo voleo i trudiću se da te investicije malo pomerimo da se, osim u stanove i poslovni prostor, ulaže i u proizvodnju jer bi to značilo i više posla za naše ljude. Sledeće godine ćemo imati i „Univerzijadu" pa treba iskoristiti to što će 10.000 mladih ljudi koji završavaju fakultete, i koji će za nekoliko godina biti na važnim pozicijama u svojim državama i kompanijama, moći da kažu da je Beograd super i da treba tamo doći. To je investicija za budućnost.
Koliko imate vremena Vi lično da se bavite promocijom Beograda i privlačenjem investitora?
- Imam vremena. Kada se jednog dana dogovorimo na primer o Luci „Beograd", šta pripada Gradu a šta kompaniji koja ju je kupila i koja projekat pravi sa svetskim imenima u arhitekturi, ona će biti nešto čime će Beograd moći da se ponosi. Ja ću biti vrlo principijelan u tome da se borim za ono što smatram da pripada Beograđanima. Ali, sjajno je da se taj deo Beograda spusti na reke i ne samo zato što to super izgleda, već zato što po svakom kvadratu Grad dobija po 200 evra. Pa ako neko napravi 300.000 kvadrata, nama je to čista korist, samo neka ih napravi. Naša obaveza je da rešimo saobraćaj i infrastrukturu i da što bolje prodamo sve ono za šta se izborimo na sudu ili van njega da Gradu. Zaustavili smo i privatizaciju PKB-a, a isto tražimo i za državni deo PIK „Zemun", koji ima oko 2.000 hektara. Imamo saglasnost da ovo bude izvučeno iz privatizacije, i da pripadne državi, odnosno Gradu, a pola od toga je već građevinsko zemljište po Generalnom urbanističkom planu. To su neki resursi kojima ćemo raspolagati sledećih godina i od čega bi, između ostalog, mogao da se finansira razvoj Beograda.
Da li je deo prema Zemunu ili iza njega neki pravac u kome treba da se razvija Beograd?
- Po mom mišljenju, zemunski deo je više industrijska priča nego što će biti stambena. Tako će biti i sa delovima oko obilaznice i oko novosadskog i zagrebačkog autoputa. Tu treba da budu šoping centri i industrija. Kao stambeni deo Beograda trebalo bi da se razvija leva obala Dunava, odnosno takozvani „Treći Beograd". Iz tog razloga započinjemo sa pričom izgradnje mosta Borča-Zemun i po našim procenama treba između dve-tri godine da se završi sve, od dozvola i porojekata i da se počne izgradnja. To sada nekome deluje daleko, ali kada budemo imali taj most, imaćemo vezu Novog Beograda i tog dela grada za pet minuta. Imaćemo i obilaznicu koja će do tada biti završena, imaćemo rešen problem saobraćaja, bićemo pri kraju izgradnje prvog dela metroa.
Koliko je realna priča oko metroa? Ima li šanse da njegova izgradnja počne sledeće godine?
- Izgradnja metroa neće početi ni u martu, a ni sledeće godine jer prvo moramo da rešimo koji metro se gradi, koje su tačne trase... Do leta mora da se donese takva odluka. Republika i Grad moraju da se usaglase oko toga jer Grad to ne može sam da iznese. Što se fianasiranja tiče, za sada postoje dve varijante i o tome se razgovara sa ruskom i kineskom stranom, a funkcionisaće tako što će se, na osnovu međudržavnog ugovora, nama dati kredit pod povoljnijim uslovima nego što su komercijalni, a za uzvrat će njihove firme graditi metro. O tome treba da se pita i Ministarstvo za infrastrukturu, ceo Nacionalni savet, ali i predsednik države jer je u pitanju projekat u rangu Koridora 10. Ta odluka mora da bude zajednička. Sigurno neću da budem taj koji će da skupi 100 miliona evra i da se slika na početku kopanja, pa da za 20 godina to ne bude završeno.
Ima li načina da se izgradnja pojedinih objekata u Beogradu na neki način ubrza?
- Dva-tri meseca pred kraj radova na Obilaznici, ispostavilo se da samo samo mi iz Nacionalnog investicionog plana imali tačnu dinamiku kada, šta i kog dana treba da bude gotovo. Niko drugi nikada nije sa izvođačima napravio tačan plan kada će koji deo asfalta i mosta biti završen, nego se sve gledalo okvirno. To se i u Beogradu dešava i to će se promeniti. Za svako obdanište koje imamo u planu za 2009. godinu imam tačno kada će i šta biti gotovo, tačno po datumima kada ćemo dobiti saglasnost, kada akt o urbanizmu, kada akt javnih preduzeća, i krajnji datum i ne može da bude ništa posle toga, samo pre. Uvodimo rokove, ali i penale za one koji kasne, ali i nagrade za one koji urade pre roka... Nadam se da će se u 2009. godini na nekim gradilištima raditi i u tri smene, naravno ako time ne ugrožavamo ljude koji tu žive.
Šta će biti prioriteti u 2009. godini i koliko to zavisi od Vas?
- Najvažnija su obdaništa, škole, most preko Ade Ciganlije i gradska železnica. Ona ne zavisi samo od mene i zato kažem da je važna, ali ne i da će sigurno početi da se gradi, pošto treba da se dogovorimo da li pravimo zajedničko preduzeće, ko će biti vlasnik... Ni Savska ulica nije zavisila direktno od mene, ali smo se dogovorili kako ćemo da radimo, samo da radovi ne budu zaustavljeni. I rok za njihov završetak skratili smo za šest meseci" Ovo je Beograd i uvek će biti posla, a ovi projekti su zaista realni.
Posle nešto više od četiri meseca na funkciji gradonačelnika, kako vam se čini? Da li ste se pokajali što ste se prihvatili ovog posla?
- Najveći problem je što Beograd nije imao gradonačelnika godinu i po dana. Kada je Nenad Bogdanović vodio Grad, postojao je sistem koji je on uspostavio, ali je nakon njegove smrti on vremenom nestao. Kada sam ovde došao, stiglo me je sa svih strana. Nisam znao gde ću dok nisam shvatio kako šta funkcioniše. Ovo je ipak drugačije i od republičke Vlade i od privatnog biznisa. Uspeli smo da uspostavimo sistem, dobili agencije za javne nabavke i investicije, da se ne bi dešavalo da počnemo neki projekat a da ga ne završimo u sledećih nekoliko godina. Zato mogu da obećam i vrtiće i škole, kao i most preko Ade.
Gradski menadžer
Kada će Beograd dobiti gradskog menadžera i arhitektu?
Gradski menadžer će biti Saša Vlaisavljević, generalni direktor JAT-a, ali ne pre nego što ovo preduzeće bude postavljeno na „stabilne noge", odnosno dok Vlada ne prihvati predloge o restruktuiranju JAT-a, da novac da se smanji broj zaposlenih, i dok se ne uđe u priču nove flote. Rešenje za gradskog arhitektu još nemam. Želim da to bude neko ko jeste ime u arhitekturi, ali nije u toj komercijalnoj priči. Meni bi bilo lakše da imam nekog ko bi me savetovao kada je u pitanju izgled grada. Ukoliko ne nađem takvu osobu, ni ideja o nekim inostranim stručnjacima koji bi bili savetnici ne bi bila loša.
Most najvažniji projekat
Do kraja svog mandata šta imate ideju da bude završeno u Beogradu?
Most preko Ade Ciganlije, jer zaista ne možemo da gubimo vreme na priču da li će da izgleda ovako ili onako. Ne interesuje me kako će da izgleda, već da preko njega prolaze automobili i metro jednog dana. Ja sam ga zatekao da treba da se gradi na tom mestu, sa gotovim projektom, kreditom od EBRD-ja. Želim da rešim problem sa mestima vrtićima, i hoću da do kraja mandata nema kamionskog saobraćaja u Beogradu. Takođe, da se reši problem sa kanalizacijom i da sve ulice u Beogradu budu asfaltirane.
Kratak odmor
Gde ćete za doček Nove godine?
Skloniću se na nekoliko dana iz Beograda, gde ima što manje ljudi... Nije lako biti gradonačelnik, posebno kada si upadljiv kao ja, prepoznaju te na 100 metara. Voleo bih da se malo odmorim, pa posle Božića u nove radne pobede.
