Izvor: Blic, 25.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest beogradskog džeparoša
Ispovest beogradskog džeparoša
Gledam ženu, tako, srednjih godina, držeća; ono, kaput, krzno, čizme... Stala da kupi pljeskavice dole na Bajlonijevoj. A pazi, videli smo da ima više od deset onih novčanica od po soma. Pratili smo je čitav sat i za sve to vreme ona je novčanik držala u ruci. Šetala tako pijacom, blejala, i stade kraj jedne tezge da kupuje dukserice. Verovatno za decu. Daje pare onoj prodavačici i spušta novčanik na tezgu, da bi mogla da uzme dve kese. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ja priđem i kao pitam prodavačicu: 'Pošto duks?', a u istom trenutku drugom rukom, preko koje mi je jakna, uzimam novčanik i dodajem 'veznom igraču'. Ali, pazi, ne bežim od tezge. Ostajem, kao, da razgledam, da ne bude sumnjivo. Žena počinje da kuka za novčanikom, digla uzbunu, ovi seljaci viču, frka! Mislim se, sad samo možeš da kukaš...Beograđani, oprez! Pred nastupajuće praznične gužve po autobusima, pijacama i tržnim centrima dobro pripazite svoje torbe, džepove i novčanike. Jer, ma koliko statistika pokazivala da smo siromašna nacija, džeparoši imaju pune ruke posla. Ova ispovest jednog beogradskog džeparoša samo je upozorenje da dobro obratite pažnju na svakog nepoznatog ko vam se šunja iza leđa...
Za junaka ove priče - recimo da se zove Kiza, mada, kaže, više voli da ga zovu imenom jednog čuvenog mađioničara - džeparenje u autobusu veoma je slično onom na pijaci. 'Znaš šta, samo se prilagodiš gužvi i to je to'. Uglavnom radi u zglobnom. Na samim vratima ili par stanica vožnje. Autobusi GSP su 'praktičniji' za njega. 'Ono kod privatnika je bedak, malo je mesta za stajanje, svi se nabiju u ona sedišta, ne možeš da se muvaš.'
Teško da bi neko mogao da posumnja u Kizu da se 'bavi džepom'. Dobra jakna, još bolje patike, prestižan mobilni telefon...
'Znaš kako, nema šanse da neko u busu il’ na pijaci posumnja u mene. Je l’ vidiš kako sam obučen? Pa ovo na meni vredi više od soma maraka, veruj mi. I znaš kako, kad uđem u bus, odma’ uzmem mobilni i odvalim žvaku, kao pričam s nekim, kapiraš? Svi me gledaju i misle da sam pun k’o brod. Kao, vidi ga, dečko mora da ima kintu, japi, jebote.'- Uglavnom radim sam, ponekad s kolegom, retko kad s dvojicom. Radimo uglavnom u špicu, pogotovo u jutarnjem, jer je tada narod pospan, još ni kafu nije stigao da popije, a pare za doručak uvek ima kod sebe. Bitno je da kad radimo na vratima, ne ulazimo u bus. Guramo se da uđemo u vozilo i tada odradimo posao - objašnjava svoj radni dan nastavljajući da opisuje posao u toku vožnje:
- Dok se vozimo, gledamo da li je putnik platio kartu, da vidimo gde drži pare i da ne bi prebrzo shvatio da nema novčanika. Jednom rukom pravim blok, a drugom radim, uz skretanje pažnje, ono, izvinite, samo da prođem. Najbolje za rad je uz 'lambadu'. Ne znaš šta je 'lambada'? To ti je ono kad majstor nagazi i bus šeta levo-desno. Tad je veselo. Kad je 'ovca' odrađena, imamo svoju lozinku da izađemo.
Kiza kaže da su najbolji za 'obradu' muškarci, posebno krupni i ćelavi, jer misle da su puni samopouzdanja i da im niko ništa ne sme, kao i 'zidari' koji 'smrde na luk' i drže pare u džepu od košulje 'samo da bi se videlo'. Pored toga 'poslastica su mi i Kinezi sa Novog Beograda'.
Ali, uvek postoje i specijalni slučajevi:- Jednom sam nekom tipu, a izgledao je kao prosjak, zavukao ruku u prednji džep i opipao koricu hleba. Čoveče, zamalo da mu dam kintu, toliko sam se sažalio, obično prosjacima dajemo pare za taliju. Ali, kad sam krenuo ka zadnjem džepu... čoveče, tamo više od šest soma! A slušaj ovo,. jednom isto tako nekom tipu opipam značku i pištolj. Naravno da ih nisam uzeo.
Džeparoši dobro znaju kad 'fabrikanti' primaju platu, tada 'padaju' gotove koverte. 'Samo da se zna: svaki prosečan džeparoš zna prosečnu platu našeg čoveka. Bolji smo od statističara, keve mi. A provalio sam i da svaka druga žena kod sebe ima pakovanje ‘orbit’ žvaka i po kondom.'
Kiza tvrdi da sada može da zaradi oko hiljadu maraka mesečno. Vade ga, kako kaže, mobilni telefoni.
- Ne znam više kome da prodam telefon. Svaka devojčica koja ide u školu drži okačen telefon o ranac. Stvarno ne znam šta ću više sa njima, ne znam kome da ih prodam.I beogradski džeparoši su dobili oštru konkurenciju iz inostranstva.
- Rumuni nam kvare pos’o, jer kradu na silu. Nisu profesionalci, nemaju stila. Ima ih na svakom koraku. Čak i Rumunki.
Kiza i njegove 'bliske' kolege imaju svoje 'principe'. Ne kradu od penzionera zbog malera, i od trudnica. Kad neka od njih izvadi novčanik s porodičnom slikom, Kiza kaže da taj novčanik uvek vrati, opet zbog malera. Milan Lađević
