Izvor: Politika, 17.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iskrivljeno ogledalo
Kao lojalni građani, poslušasmo apel „s vrha”: usvojismo porodični paket mera za štednju. Dugo smo izbegavali da se suočimo s tim baukom od problema, ali se onomad najzad pogledasmo u ogledalu u dnevnoj sobi. O, užasa! Staklorezac nam uramio falš, treću klasu što izobličuje likove! Baba, deca, supruga i ja konačno oči u oči sa tim iskrivljenim i lelujavim čudovištima, raskalašnim potrošačima! Ta fluidna i treperava grupa bezumnih rasipnika, koja troši preko svake mere, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doći će nam svima glave ako hitno nešto ne preduzmemo. Navući će nam na vrat bankare! Zapleniće nam imovinu! Proglasićemo bankrot!
Mada nam se ruke i noge neprestano izdužuju i uvlače, prsti krive i ispaljuju svetlucave kandže, a telo skuplja i zaokrugljuje kao u „kući smeha” – što ometa tok diskusije jer se sopstvenim predlozima neprestano podsmevamo – o „paketu” smo se ipak nekako dogovorili. Znamo jedni druge u dušu i svako je ličnim primerom potvrdio spremnost na samoodricanje.
Baba je prva sevnula šakom do plafona: – Od danas više ne dimim „letećeg holanđanina”, savijaću krdžu. Svečano se odričem i viskija, osim preventive „za dobro jutro”: čašicu domaće „mučenice” mi i lekar preporučuje. Zdravlje, deco, nema cenu. To je od mene više nego dovoljno. Imam i ja dušu!
Ženine ruke se ukrstiše, pa se naglo opustiše na „talasima”: – Prestajem da jedem meso. Odoh u vegetarijance! Smanjiću i troškove za šminku, ukidam je posle radnog vremena... Samo se vi smejte, tek ćete da se smejete kad me budete videli bez dva kila pudera i senke...
Meni se razveza jezičina. Zaplesa oko crvene kravate, kao da joj se udvara: – Kao prvo, izbacujem pivo. Pogledajte, u loptu sam se pretvorio. Šta se cerekaš! Drugo, žrtvujem i meze, ne kikoći se kad kažem, prinosim dakle na oltar štednje sir i maslinke. I treće: s bolom bataljujem slatkiše! Zbogom tulumbe i baklave. Pa, pa, mila šampito...
– Nemoj da nas rasplačeš, ćale, pliz! – ustade moj sin, mršuljak. Spljošti se u liniju pa zatitra.
– Seka i ja smo se već svega odrekli i uvo nas zabole za vašu krizu koja traje od kada smo se rodili. Ti ćeš u školi da objasniš profanima zašto nemamo patike i opremu za fizičko, a naročito zašto si nam odvrnuo sijalice u sobi pa ne možemo da učimo. Sa radijatora si nam zimus zdipio tri rebra pa kad si video da ni to nije dosta, smanjio si nam i dotok gasa! A sad zbog uštede treba električnu gitaru da zamenim akustarom! Ima da me šutnu iz benda! Tu crtu ne prelazi! – linija od sina se proširi i pretvori u gromadu. Džin je nikao među nama pečurkama.
– Da dodam da ne očekujete da ću da slikam kineskim temperama koje se grudvaju na papiru. Ne prelazite moj prag dostojanstva! Pružiću otpor! – odskakuta seka oko stola i stade uz brata. Zadihala se, svaki udisaj čini je sve većom. Učini me se na tren da se deca pretvoriše u karijatide. Kuću sklonu padu drže sopstvenom snagom.
Strategiju smo kabinetski dogovorili pre desetak dana, ali taktiku nikako da sprovedemo na terenu. Babu smo na Veliki petak uhvatili da obećanu krdžu meša s „letećim” i da „džek denijels” ljušti direktno iz pljoske u kojoj je nekad bila „mučenica”. Kad smo je zatekli „u šteti”, dunula nam dimčugu u lice: „Idi-begaj... Nisu oni Ameri glupi što piju viski, žive po sto godina!” Žena se vratila na šminkanje i „kod kuće” – na sveopštu molbu, čim smo je videli bez „kozmetike” – a skapirali smo da je vegetarijanska klopa skuplja od sarmi i gulaša zajedno pa i tu računamo da ćemo „uštinuti” koji dinar ako počne da se hrani po starom. A mene „kontrašpijunaža” ufaćkala na delu. „Pao” sam noćas u špajzu. S punom kriglom, tri maslinke, kockicom sira i posnim kolačićem na poslužavniku.
Propao sam u zemlju pred decom. Vratio sam im sijalice i iscedio poslednju kintu za francuske bojice i po par patika. Sad sin, eno ga, prangija „fendera”. Moćno zvuči. Pre nego stignu poverioci, valjda ćemo gitaru i pojačalo skloniti na sigurno, kod teta Slavke na Senjaku. Nek plene šporet od te-vea i prepotopski radio, ionako više ne slušamo recepte „s vrha”. A, da, uvalićemo im i iskrivljeno ogledalo.
Darko Kalezić
[objavljeno: 18/04/2009]
