Izvor: Blic, 27.Mar.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investitori bi ulagali, ali nema zakona
U svetu je odavno poznato da je partnerstvo države i privatnih kompanija najbolji način da grad dobije kvalitetnu infrastrukturu. U Beogradu, na žalost, do sada nije realizovan nijedan projekat po ovom principu. Privatni investitori pokazuju interesovanje, ali ih koči to što nema odgovarajućih zakona.
Kod nas se o privatno-javnom partnerstvu tek odnedavno razmišlja. Model funkcioniše po jednostavnom principu - kad država ne može da obezbedi sredstva za realizaciju nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << projekta, partnera traži među privatnim kompanijama. On obezbeđuje novac, a država postavlja urbanističke uslove, radi projekat i zadržava pravo nad imovinom.
- Na primer, ukoliko neki grad želi da dobije most, raspiše tender i odabere najboljeg ponuđača. On most sagradi, a Grad mu ga plaća narednih, na primer, 20 godina. Privatni investitor je vlasnik, sve dok mu se ne isplati i poslednja rata. Radi se o klasičnom kreditiranju - objašnjava za "Blic” Aleksandar Petric, direktor srpskog ogranka austrijske firme "Immorent”, koje na ovaj način već 30 godina gradi u Austriji, a ulaže i u brojne evropske zemlje posebno u našem regionu.
Koliko godina će država plaćati zakup investitoru, stvar je dogovora. Zavisi od visine uloženih sredstava, ali i od toga da li gradske ili državne institucije delom učestvuju u realizaciji projekta.
Putem privatnog i javnog partnerstva mogu da se zidaju škole, pozorišta, da se renoviraju javni objekti, urede fasade, izgradi železnička stanica ili metro.
- Ukoliko se, na primer, renovira zgrada pozorišta, država ne mora direktno da plaća investitoru, već može sa njim da se dogovori da dele prihode od prodaje karata - dodaje Petric.
Davanje u koncesiju takođe je jedan od modela privatnog i javnog partnerstva. Na ovaj način može da se gradi autoput ili zidaju podzemne garaže. Država postavlja uslove, a privatni partner gradi, raspolaže objektom u određenom vremenskom periodu i ubire prihode od naplate putarine ili parkinga.
Beogradske vlasti su zainteresovane za ovaj vid partnerstva sa privatnim kompanijama. Naročito u projektima ekologije.
Kako je za "Blic” izjavio Miroslav Čučković, član gradskog Veća, Grad planira da sa privatnim partnerom zajedničkim sredstvima izgradi elektranu za komunalni otpad.
- Zahvaljujući izgradnji takvih elektrana nestale su deponije u Frankfurtu i Manhajmu. U Beogradu se mesečno proizvede oko 530.000 tona komunalnog otpada, a od spaljivanja 200.000 tona moglo bi da se zagreje oko 50.000 stanova - kaže Čučković.
Grad je takođe razmišljao da sa privatnim kompanijama sagradi privredne parkove, obdaništa, ali i metro.
- Razmišljali smo da jednu trasu metroa damo u koncesiju, a na tu temu smo i imali razgovore sa potencijalnim investitorima - dodaje Čučković.
Međutim, dok zakoni o javnom i privatnom partnerstvu, javnoj svojini i lizingu nekretnina ne budu usvojeni u republičkoj skupštini, privatne kompanije i predstavnici gradskih vlasti mogu da vode samo neformalne razgovore. Kako kažu naši sagovornici, zakoni su u pripremi, ali među predstavnicima stranaka ne postoji saglasnost oko najvažnijih tačaka.
- Neka bar privremeno iskopiraju zakone iz Hrvatske ili Austrije, a onda neka ga usavršavaju. Jer, ako budu predugo razmišljali, investitori će otići da ulažu u neke druge zemlje - kaže Aleksandar Petric.
U Grčkoj je u toku sprovođenje 52 projekta primenom modela privatno-javno partnerstva, a njihova ukupna vrednost iznosi oko 5,7 milijardi evra. Tamo je ovaj sistem doživeo ekspanziju, pre svega u sprovođenju ekoloških projekata, a po ovom principu izgrađen je i novi aerodrom u Atini, autoput Atina - Peloponez i most koji spaja to ostrvo sa zapadnim delom kopna.
Podsticaji iz EU
Zemljama u tranziciji, čiji je proces pridruživanja Evropskoj uniji u toku, iz evropskih fondova obezeđeno je 30 odsto sredstava za svaki projekat koji se realizuje kroz model privatnog i javnog partnerstva. Na taj način Evropa ubrzava proces pridruživanja EU, kaže za „Blic" Anka Papa, direktorka „Krima", prve srpske mreže za javno i privatno partnerstvo.
Kako to rade u svetu
Univerzitet u Mađarskoj
Država nije imala sredstava u budžetu za obnovu Tehničkog fakulteta u Dunav varoši. Privatna kompanija je 2004. godine otkupila zgradu, rekonstrisala je i dala u zakup državi, koja će u određenom roku investitoru morati da plati oko 18 miliona evra.
Skupština grada u Gracu
Gradske vlasti nisu imale novca za rekonstruisanje skupštine grada. Privatni investitor je zgradu otkupio, obnovio je 2004. godine i dao u zakup gradu na 30 godina. Nakon isteka tog roka, zgrada će ponovo biti u vlasništvu Graca.
Kargo centar u Gracu
U saradnji sa privatnom kompanijom u Gracu je 2003. godine otvoren kargo centar, u kojem se vrši pretovar robe iz železničkih vagona u kamione. Formirano je zajedničko preduzeće koje upravlja poslom. Država dobija infrastrukturu i nova radna mesta, a privatnik zemljište i dobit koju deli sa partnerom - državom.
