Izvor: Politika, 30.Okt.2011, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Infekcije i stomačne tegobe obaraju u krevet

Virusi „ulaze” preko usta, nosa ili sluzokože oka, a šire se kapljično, kada zaražena osoba govori, kija ili kašlje

Glavobolja, malaksalost, bolovi u zglobovima i povišena temperatura samo su neki od simptoma zbog kojih su žitelji prestonice ovih dana punili čekaonice u domovima zdravlja. Upale disajnih puteva i stomačni virusi najviše su „pogodili” radno aktivno stanovništvo i decu.

Lekari objašnjavaju da su akutne respiratorne infekcije najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolesti. Istraživanja pokazuju da odrasli od njih obole u proseku tri do pet puta godišnje, a deca čak do sedam puta.

Građani se često pitaju na koji su način „zaradili” virus kada su raznim preparatima „jačali” organizam, zaboravljajući da se od njih nije moguće u potpunosti zaštititi. Virusi „ulaze” preko usta, nosa ili sluzokože oka, a šire se kapljično, kada zaražena osoba govori, kija ili kašlje. U spoljašnjoj sredini se zadržavaju veoma dugo tako da se lako prenose dodirom ili korišćenjem zajedničkih stvari, kao što su kvaka, telefonska slušalica, rukohvat u vozilima gradskog prevoza. Dodirivanjem očiju, nosa ili usta posle kontakta sa predmetom na kome se zadržao virus povećava se verovatnoća da osoba oboli. Ponekad se dešava da se na postojeću virusnu infekciju nadovezuju bakterijske.

Poslednjih dana grđani se lekarima najčešće javljaju zbog infekcija gornjihrespiratornih puteva, kaže dr Nevenka Dimitrijević iz DZ „Voždovac”, a nije mali broj i onih koje muči povišena temperatura, suv kašalj, bolovi u zglobovima. To su, dodaje dr Dimitrijević, prvi nagoveštaji da nas uskoro čeka pojava gripa. Često su prisutni i simptomi poput suzenja očiju, zapušenog nosa, promuklosti i zaglušenja uha.

– Neki pacijenti izbegavaju da odu kod lekara i misle da simptomi mogu da „prođu” sa nekoliko bombonica za grlo. Tu su i stomačni virusi koji traju po nekoliko dana i neophodno je da pacijenti ostanu kod kuće i odleže, kako ne bi zarazili druge, a sebi pogoršali stanje.Treba izbegavati teže napore i spavati barem osam sati dnevno– rekla je dr Dimitrijević dodajući da treba zaboraviti na pušenje i boravak u zadimljenim prostorijama jer to može dovesti do upale i oštećenja sluzokože gornjih disajnih puteva.

I mališani ovih dana najviše obolevaju od respiratornih i stomačnih infekcija, praćenih povraćanjem i dijarejom, a dr Biljana Aleksić, pedijatar DZ „Stari grad”, kaže da su ova oboljenja karakteristična za jesenji period. Reč je o virusnim infekcijama, kaže ona, i zato nikako ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku.

– Najvažnije je da dete ne dehidrira, pa savetujemo uzimanje „orosala” ili sličnog preparata. Važno je i korišćenje probiotika, kao i izbegavanje masne, pržene i pohovane hrane. Ukoliko mališan ima visoku temperaturu, treba je obarati sirupima, a ako i kašlje, roditelji treba da ga odvedu pedijatru koji će mu „poslušati pluća” – ističe dr Aleksić.

U nekim slučajevima respiratorna infekcija može da se iskomplikuje bakterijskom upalom sinusa ili unutrašnjeg uva. To se češće može dogoditi kod onih ljudi koji su skloni dobijanju infekcija i alergija, pušačima i pacijentima koje imaju oslabljen imuni sistem.

D. Davidov-KesarM. Brakočević

-----------------------------------------------------

Četiri boje imuniteta

Jačanjem imuniteta branimo se od raznih virusa. Milka Raičević, nutricionista DZ „Palilula”, ističe da u ishrani treba da bude obilnije zastupljeno voće i povrće žute, crvene, zelene i bele boje. Odlična vitaminska „bomba” je sok od cvekle, šargarepe, pomorandže i grejpfruta, a Raičevićeva dodaje da pulpu od voća ne treba bacati, već iskoristiti za salate.

– Treba unositi probiotike, recimo jogurt, ali i beli luk koji podiže imunitet. Uvek savetujem da se jedna kašika lanenih semenki potopi u vodu i ostavi da odstoji dok semenke ne puste sluz. Tečnost tada postaje bogata omega tri i šest masnim kiselinama. Ujutru se piju čajevi od šipka, ehinacee ili zeleni, u toku dana se preporučuje konzumiranje voćnih čajeva, a uveče topli napici od nane, majčine dušice ili kantariona – objasnila je Raičevićeva.

Odličan saveznik u borbi sa prehladama je i vitamin Ce, a Raičevićeva kaže da dosta pomaže i uzimanje meda sa propolisom i „fitosepta” za grlo.

Lekovitim biljkama „tesno” u kapsuli

Beli luk je najčešće klinički ispitivana namirnica i njegovom konzumacijom se sprečavaju brojne infekcije, kaže Vukica Stevanović, iz Udruženja „Farmaceutsko jezgro”. Ali, od pranja ruku – nema važnije prevencije.

– I razblaženi alkohol je dobro antiseptično sredstvo u vreme gripa, a i jeftiniji je od mnogih preparata. Kopriva se zbog svojih lekovitih svojstava koristi već dve hiljade godina i u izvornom obliku i kao tinktura, ali su se pojavili problemi kada je spakovana u kapsulu.

– Pitanje je i u kojoj se meri u kapsuli zadržava lekoviti sastav biljke. Poznato je da niko ne ispituje količinu aktivne, tačnije lekovite supstance u ekstraktu pa vam se može desiti da pijete nešto što ima manje efekta nego čaj – istakla je Stevanovićeva.

Ona preporučuje svima koje muči prehlada da se okrenu čajevima i tinkturama, a ako uzimaju ekstrakte, treba da obrate pažnju od kojih su biljaka napravljeni.

Prodaja lekova raste

Prodaja lekova koji zaustavljaju simptome respiratornih i stomačnih infekcija svakog oktobra drastično poraste, kažu apotekari. Za obaranje temperature najčešće se koriste antipiretici koji deluju i analgetski i ublažavaju bol. Kapi i sprejovi zaustavljaju curenje iz nosa, dok su tablete za grlo, uprkos visokoj ceni, veoma tražene. Crevni antibiotici ređe se preporučuju, pa se za stomačne probleme koriste probiotici koji regulišu crevnu floru i mogu da se koriste i preventivno. Sirup od jagorčevine utiče na izlučivanje sluzi iz bronhija i olakšavanje iskašljavanja, dok sirup od belog sleza ublažava suvi kašalj.

N. M.

objavljeno: 30.10.2011.

Nastavak na Politika...

Kurir: PUNE ČEKAONICE U DOMOVIMA ZDRAVLJA