Izvor: Politika, 26.Okt.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Igre bez granica” sa prostorijama KUD-ova
Obučeni u narodne nošnje, članovi kulturno-umetničkog društva „Branko Cvetković” u ponedeljak će stati pred sudske izvršitelje i telima braniti prostorije u kojima su od 1945. godine
Kulturno-umetničko društvo „Branko Cvetković” sedam decenija neguje srpsko kulturno nasleđe izvodeći tradicionalne pesme i igre, a 28. oktobra zaigraće na poslednju kartu – obučeni u narodne nošnje, 400 članova braniće telima prostorije u zgradi u Ulici Miloša Pocerca 10, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje koriste od 1945. godine. „Živi zid” podići će pred izvršiteljem koji dolazi da ih iseli jer su izgubili sudske sporove koje je protiv ovog KUD-a vodio njegov stanodavac, Savez samostalnih sindikata Srbije.
– Osnovani smo kao KUD sindikata železničara i brodara, koji su podigli zgradu i deo namenili za kulturne manifestacije. Oslobođeni smo plaćanja kirije, uz obavezu da izmirujemo komunalije. Imamo svoj sat za struju i tri mokra čvora, međutim SSS Srbije nam je ispostavio sumnjivo visoke račune za vodu. Kada smo odbili da plaćamo, tužili su nas i tražili da se iselimo. Dobili su spor i mi smo platili oko dva miliona dinara, računajući kamate i sudske troškove –objašnjava Jovan Šijački, predsednik KUD-a.
Novi prostor od 2009, kada ih je tužio SSS Srbije, nisu obezbedili i, osim na ulicu, nemaju gde da odu. To ne žele ni zato što je, tvrdi Šijački, zgrada u vlasništvu države, koja je 1945. dala objekat na korišćenje Sindikatu saobraćaja i veza, današnjem sindikatu Železničara Srbije, a „Cvetković” kao njihovo društvo ima pravo da bude u njoj.
Država je prošle godine tužila SSS Srbije kako bi utvrdila pravo javne svojine nad spornom zgradom i vratila je u svoje ruke, a i grad je, imajući u vidu da ta parnica još nije okončana, pokušao da odloži prinudno iseljenje „Cvetkovića”, ali mu to nije pošlo za rukom.
Ako bi se ta parnica okončala u korist države, objekat bi pripao gradu i, prema tom scenariju, KUD „Branko Cvetković” bi moglo da ostane u tih 600 kvadrata. Jer, kako kaže Šijački, pozivajući se na Zakon o kulturi, lokalna samouprava ima obavezu da kulturno-umetničkim društvima od regionalnog značaja, koji „Branko Cvetković” ima, obezbedi prostor za rad.
– Od članarine ne možemo da opstanemo, a mesečno od „Železnica Srbije” dobijamo oko 20.000 dinara. Zato smo vikendom izdavali sale privatnim plesnim klubovima. Pitamo se ko je sledeći na redu da bude iseljen – ističe Šijački.
Isto pitanje su postavljale uprave AKUD „Branko Radičević” i „Mika Mitrović Jarac”, koje su pre 15, odnosno pre sedam godina ostale bez krova nad glavom. Izbačeni su iz prostorija koje su decenijama koristili, prinuđeni su da iznajmljuju sale po osnovnim školama, a od članarine i novca koji dobijaju od grada i države ne mogu da podmire troškove.
– Salu u staroj zgradi VMA, u krugu Kliničkog centra Srbije, dobili smo bez ugovora i zato nas je bilo jednostavno izbaciti posle dve decenije. U tom prostoru sada je restoran. Od 2004. radimo na dve adrese, u osnovnoj školi na Autokomandi, gde plaćamo kiriju, i u Studentskom domu „4. april“, gde smo besplatno. Snalazimo se kako znamo i umemo i svake godine je sve teže – kaže Srboljub Ninković, umetnički rukovodilac AKUD „Mika Mitrović Jarac”.
Koliko su u nezavidnoj poziciji igrači i pevači „Branka Radičevića” najbolje govori podatak da ove godine, prvi put posle devet decenija, nisu otišli na turneju.
– Još se držimo, ali smo na samom dnu. Opština Zemun nam je dala jednokratnu pomoć od 100.000 dinara, mesečna članarina je 2.000, i sve manje roditelja to može da plati. Od 1998, kada smo isterani iz zgrade u Ulici Petra Zrinjskog, stalno se selimo, iako smo na sudu dobili spor, ali ne uspevamo da se vratimo u naše prostorije, gde je sada smeštena biblioteka – žali se Ivanka Vujčić, direktorka KUD „Branko Radičević”.
I KUD „Đoka Pavlović”, koje je osnovala „Pošta Srbije”, menjalo je adrese, plaćalo kirije, ali je taj problem zahvaljujući osnivaču rešilo. „Usidrili” su se u zgradi tog preduzeća u Takovskoj ulici.
– Razumem probleme kulturno-umetničkih društava jer, kao udruženja građana, oni su svačiji i ničiji i nisu ni na nebu ni na zemlji. Sve zavisi od osnivača, njegove dobre volje i svesti o značaju očuvanja narodne tradicije. Mi nemamo problema, jer nas finansira „Pošta” – kaže Mihailo Jovanović, predsednik KUD „Đoka Pavlović”.
----------------------------------------------
„Španac” sanja salu u „Studenjaku”
U poređenju sa srodnim kulturno-umetničkim društvima, AKUD „Španac” je u nešto boljoj poziciji, ali i njih muči pitanje da li će 60. rođendan, koji obeležavaju naredne godine, proslaviti u novoj sali u Studentskom gradu, kaže Drago Kecman, direktor „Španca”.
– Od osnivanja koristimo prostor u „Studenjaku“ i on nam nije dovoljan, zato iznajmljujemo sale. Nadali smo se da ćemo dobiti prostoriju u renoviranoj zgradi u Studenjaku, ali je to sada pod znakom pitanja. Sredstva za koja konkurišemo projektima kod grada i Ministarstva prosvete sve su tanja, a od članarine ne možemo da se izdržavamo – jada se Drago Kecman, direktor AKUD „Španac”.
----------------------------------------------
Sindikat: Nismo namirili dugovanja
U SSS Srbije negiraju da je KUD „Branko Cvetković” redovno plaćao komunalije i zato su ih dvaput tužili i oba spora dobili, ali do sada, kako tvrdi Melanija Petač, pravnik SSS Srbije, sindikat nije naplatio dugovanja jer je račun društva u blokadi.
– Pošto nisu plaćali režije, na šta ih ugovor obavezuje, tužili smo ih za iseljenje i taj spor je okončan u našu korist. Oni su bez naknade koristili prostor i, prema ugovoru, nisu mogli da ga izdaju u zakup, a ipak su to radili. Mi smo uknjiženi kao vlasnici zgrade, s tim što je stavljena zabrana otuđenja i opterećenja. To znači da objekat ne možemo prodati niti dati pod hipoteku dok se ne okonča spor koji vodimo protiv države,koja nas je tužila lani – objašnjava Petačeva i dodaje da sindikat ima desetak zakupaca i zgradu zasad ne planira da proda.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 26.10.2013.
