Izvor: Studio B, 15.Avg.2015, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„IME" - drugačiji pristup uređenju
Beogradu treba potpuno drugačiji pristup kada je reč o uređenju i zato je napravljena grupa projekata, objedinjena u „IME", što se skraćenica od "Identitet, mobilnost, ekologija"
"IME" promoviše vrednosti definisane kao prioritetne u strategiji razvoja grada Beograda, rekao je glavni urbanista gostujući na „Radio Beogradu".
- Pored velikih infrastrukturnih projekata kao što su mostovi, tuneli, prstenaste saobraćajnice oko grada, kanalizaciona infrastruktura, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << usvajanja velikog broja planskih dokumenata i pomoći velikim investitorima da prevaziđu administrativne probleme, mi smo prepoznali da je gradu potreban jedan projekat koji će na vidljiv i nedvosmislen način poboljšati kvalitet života građana kroz više manjih ali značajnih intervencija. Nadamo se da će projekat „IME", koji objedinjuje dvadeset potprojekata, u narednih nekoliko godina doprineti da Beograd izgleda i lepše i prijatnije, kako za posetioce tako i za građane, i da će biti funkcionalniji. Beograd je u novijoj istoriji imao nekoliko razaranja, nekoliko naglih promena broja stanovnika, koje su prouzrokovane ratovima i u takvim vremenima prioritet nije bila planska izgradnja već preživljavanje. Ne možete sebi da date takav luksuz da se u momentima kada ljudi nemaju krov nad glavom čekaju neki planovi i izgradnja infrastrukture. U tim periodima su nastala i „divlja naselja", tada su nastali i neplanski građeni objekti po javnim, saobraćajnim ili parkovskim površinama. Oni objekti za koje ne postoji mogućnost da budu legalizovani moraće da budu uklonjeni. Jedan od primera je i područje Savskog amfiteatra gde „Beograd na vodi" treba da se izgradi. Na tom prostoru uklonjeno je 233 objekta u poslednjih godinu dana, od kojih je većina bila nelegalna i gde je više od 90 porodica živelo u nehumanim uslovima - istakao je Folić.
On je podsetio da je za njih Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda obezbedila humane uslove za život.
- Građani koji su imali stanove u vlasništvu, odnosno prostore u vlasništvu, dobili su objekte u vlasništvu. Oni koji su bili u zakupu dobili su opet nešto adekvatno. Po reakcijama koje vidimo i oni su zadovoljni što više ne žive u neuslovima - ukazao je Folić.
Kada je reč o projektu „Beograd na vodi", početak radova je planiran za kraj septembra, kada će se graditi stambeni objekat koji će imati više od 68.000 kvadrata.
On je podsetio da prva A faza podrazumeva izgradnju stambenog objekta, hotela, kula i šoping mola. Nakon toga će se ići sa gradnjom nekoliko sledećih objekata.
- To je projekat koji će trajati narednih 30 godina. Ali ono što je najvažnije nama i meni kao gradskom urbanisti, to je da se u okviru ovog projekta izuzetna pažnja posvećuje javnim prostorima, dakle uređenju javnih prostora - naglasio je Folić.
On je dodao da su javni prostori u Beogradu potpuno neiskorišćeni.
- Ljudi javne prostore u Beogradu koriste uglavnom samo kao prolazni momenat, dakle da prođu kroz tu ulicu da bi stigli na destinaciju gde su krenuli. Mi hoćemo da preuredimo javne prostore, poput onih kakve imaju Kopenhagen, Beč ili Ljubljana. Recimo, ovaj potonji grad je u poslednjih deset godina napravio potpuni zaokret u odnosu prema javnim prostorima. Ceo centar Ljubljane je sada pešačka zona, uz nekoliko podzemnih garaža. Oni su se plašili kada su krenuli u to da li će biti dovoljno ljudi da popune taj prostor. Međutim, danas imamo slučaj da Ljubljanu poseti veći broj turista nego Beograd, iako je ona nekoliko puta manja od Beograda. Tako da je taj centar grada potpuno popunjen, a samim tim što je živ i što je oslobođen za pešake. Dakle, to je potpuno drugačiji pristup korišćenja javnog prostora o čemu je poznati danski arhitekta Jan Gel pisao u svojim knjigama. Prebacivanjem prostora koji su nekada bili za automobile, prebacivanjem tih prostora pešacima i njihovim uređenjem, daju im se i funkcija i sadržaj, ljudi počinju tu da borave, ne parkiramo automobile više na površini, spuštamo ih u podzemne garaže i time se pravi potpuno nov način korišćenja i nova vrednost tih prostora - rekao je Folić.
Iako se za Trga republike tek radi planska dokumentacija, neki od gradskih trgova poput Cvetnog uskoro će moći da se vidi u novom ruhu.
- Ne može da se radi sve odjednom i zbog finansijskih razloga, ali i zato što gradska preduzeća,koja rade te stvari, jednostavno nemaju tolike kapacitete. Zato smo napravili plan da se u narednih nekoliko godina dobar deo tih prostora, koje smo zamislili i koje smo videli kao prioritetne, preuredi. Krenuli smo sa uređenjem Cvetnog trga, koji će sada biti nivelisan sa Kralja Milana i faktički će se utapati u Njegoševu. Od dve ulice i gotovo ničega što je bilo između, sada pravimo trg koji će sigurno biti jedan od najprijatnijih, najlepših i najprostranijih - istakao je Folić.
Sve što se radi jeste u cilju podizanja identiteta grada, mobilnosti, ali i ekologije i otuda će se na ovom trgu sačuvati hrast star više od dva veka. Ekologija je jedan od najvažnijih aspekata kada je reč o kvalitetu života, dodao je Folić, i u tom smislu sve što se radi, sve pešačke zone koje se uvode i preuređivanje trgova, radiće se od prirodnih materijala, sadiće se mnogo zelenila gde god je to moguće i čuvaće se postojeće. On je precizirao da će se u Ulici Vuka Karadžića, gde su takođe počeli radovi i koja će postati pešačka zona, posaditi drvored. „Ta ulica nije imala drvored, tu su bili parkirani automobili i bio je „priličan haos", rekao je Folić. Ulica postaje deo pešačke zone Knez Mihajlove, biće popločana istim jablaničkim, lepim kamenom kao i Knez Mihajlova i imaće drvored, bašte, lokale koje su do momenta rekonstrukcije bili različiti i pola na kolovozu pola na trotoaru", rekao je Folić.
Beograd je prepun automobila i grad želi da promeni „hijerarhiju u saobraćaju", te da ona u budućnosti bude - pešak, biciklista, javni gradski prevoz i tek na dnu hijerarhije privatni automobil, naglasio je Folić. On je istakao da je poenta da se smanji broj automobila, jer su oni ti koji prave gužve, i da se poveća kapacitet i korišćenje gradskog prevoza.
Kad je reč o beogradskom metrou, glavni urbanista je rekao da se trenutno rade analize gde bi trebala da bude prva linija i koja vrsta metroa će biti. To su pitanja na koja stručnjaci moraju da odgovore.
- Metro nije nešto što mi možemo da završimo, možemo možda da ga započnemo, kao što mi sada završavamo Prokop i druge objekte predviđene još sedamdesetih godina projektom Beogradski čvor, čitavoj mreži pruga, tunela, mostova koja treba da omoguće izmeštanje pruge koja ide oko Kalemegdana, zatim izmeštanje železničke stanice na Prokop, kao i izmeštanje iz Savskog amfiteatra teretnog terminala u Makiš i drugo. To su projekti koji su izuzetno veliki i na koje ne možemo da računamo da će biti brzo gotovi - rekao je Folić.
Novac za infrastrukturne projekte crpimo uglavnom iz naknade za građevinsko zemljište koje plaćaju privatni investitori. Mnogi od tih projekata bili su dugo ukočeni administrativnim problemima i mi smo ih pokrenuli i time upumpali novac u budžet za infrastrukturu. U Beogradu danas imamo nekoliko velikih gradilišta kao što je Blok 67, GTC, Societe Generale banka na Novom Beogradu, Rajićeva i IKL u centru grada, uskoro kreće gradnja novog tržnog centra na Karaburmi, nekoliko poslovnih zgrada u Milutina Milankovića, druga kula na Ušću, radi se i na tome da se donese plan za Hotel Jugoslavija, plan za stari MUP, a ima i nekoliko velikih projekata koji su završeni u prethodnom periosu kao što je hotel „Radison Blu", hotel „Meriot" i drugi. Za zgradu „Bigza" već postoji veliko interesovanje i tu će možda biti jedan od najlepših centara sa veoma različitim sadržajima.
Kad je reč o fasadama, napravljena su tri modela za moguće rekonstrukcije. Jedan model je gde grad prosto radi projekte u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika za objekte koji su u užem centru grada, koji su kulturno-istorijski spomenici i koji su možda u najlošijem stanju, a nalaze se na mestima gde ima najviše prolaznika, istakao je Folić. Model podrazumeva da grad traži donatore za sređivanje tih fasada, s obzirom na to da grad nema dovoljno novca. Postoji i model da se zbog očuvanja kulturno-istorijskih spomenika izdvoje kulturno-istorijske celine u centru. Za početak izabrani su Kosančićev venac, Karađorđeva, Brankova i deo oko „Palasa" - sa 70 fasada za koje su već izdvojena sredstva za projektovanje. Treći model je da se na zgradama koje nisu pod zaštitom srede fasade dodavanjem sloja termoizolacije i na taj način uštedi energija za grejanje - a što bi mogle da finansiraju privatne firme u zamenu za novac koji bi građani uštedeli na energiji za grejanje, po takozvanom ESKO modelu.
Veliki projekat je i ulaganje u kanalizacionu infrastrukturu.
- Dobar deo Beograda uopšte nema kanalizaciju i nama je to jedan od prioriteta. Danas imate nekoliko kanalizacionih ispusta samo na teritoriji Savskog amfiteatra, gde se taj otpad ispušta direktno u reku. Dakle, završetkom Interceptora sa nekoliko kolektora, potpuno ćemo izmestiti izlivanje kanalizacije nizvodno u Veliko selo gde će biti fabrika za preradu otpadnih voda pre ispuštanja u reku. Uporedo sa tim, radi se na uvođenju partnera za preradu otpada u Vinči- istakao je Folić.
To su veliki infrastrukturni projekti, na kojima se kontinuirano radi već decenijama iglavni urbanista je izrazio nadu da će se u narednih nekoliko godina sve što je nekada započeto ili završiti, ili makar dovesti do sledećeg koraka, zaključio je Folić.
Govoreći o rekonstrukcijama ulica u Beogradu, Folić je istakao da nije pristalica sužavanja ulica.
- Naravno da ne mislim da treba sužavati ulice, dakle vojvode Stepe je jedan prilično iznuđen model, zato što je rešenje koje je tamo primenjeno tretirano kao privremeno, zato što Vojvode Stepe u punom profilu ne može da bude izgrađena dok se ne bude u potpunosti formirali ulični frontovi celom njenom dužinom. Vi sada kada idete ulicom Vojvode Stepe vidite da su novi objekti povečeni desetak metara dublje od ovih starih, i tek kada se na mestu tih preostalih starih objekata izgrade novi na toj povučenoj liniji oslobodiće se prostor za ulicu. Da bi se to eksproprisalo potrebna su ogromna sredstva i onda grad čeka da investitori sami krenu da grade te zgrade, jer oni su uslovljeni urbanizmom da se kada grade, povuku na građevinsku liniju koja će sutra osloboditi prostor da se u ovoj ulici dobije još po jedna traka u svakom smeru - istakao je Milutin Folić.
