Izvor: Blic, 01.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I u kulturi caruje partijski teror
Konkurs za čelnike petnaest gradskih ustanova kulture, raspisan krajem januara, zatvoren je. Rok za slanje prijava istekao je 13. februara, a kako se može saznati u Sekretarijatu za kulturu, stiglo je 60 prijava koje će biti razmatrane u narednih desetak dana. Iza ove suvoparne, administrativne informacije nezvanično se može čuti da je partijska pripadnost kriterijum prvog reda i da se između koalicionih partnera vode svakovrsni okršaji.
No, krenimo redom. Komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za kadrove u kulturi (koju čine po dva predstavnika SPS i LDP, a tri Koalicije za evropsku Srbiju) počela je s radom septembra prošle godine. Tada su se dogovorili (na predlog DS) da se raspiše javni konkurs i da se, bez partijskih uplitanja, od prijavljenih izaberu nabolji. Bilo je izvesnih trvenja i rvanja u radu komisije (rasprava između SPS-a i DS oko Arhiva Beograda, LDP je postavio uslov da u njegovoj ingerenciji bude šest ustanova kulture"), a, kako se prepričava, stvar je dodatno zaoštrena kada je Dejan Ranđić, šef poslaničke grupe LDP u Skupštini grada, zatražio da ustanove uđu u stranačke kvote.
Napravljena je potom kategorizacija ustanova, a svakovrsnim pregovorima i trgovinama je odlučeno koja partija u kojoj ustanovi treba da ima poslednju reč. Tako su DS-u pripali Atelje 212, Beogradsko dramsko pozorište, Muzej Beograda, Istorijski arhiv, Dom omladine, Belef centar, Pozorište „Boško Buha", Centar za likovno obrazovanje. LDP će odlučivati o čelnicima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, Kulturnom centru Beograda, Bitefu i Centru za kulturu Mladenovac, G17 plus o Pozorištu na Terazijama i Centru za kulturu Lazarevac, a SPS o Pedagoškom muzeju i Kući legata.
Konkurs je, dakle, završen, sadašnjim upravnicima i direktorima mandat ističe krajem maja, ali zatvaranje konkursa, kako bruji po raznim krugovima, nije okončalo licitiranje imena i partijska nadigravanja. Nezvanično se može čuti da je bilo i ozbiljnih pritisaka iz Vlade Srbije na koja nisu ostali imuni ni najveći gradski oci. Priča se čak da je gradonačelnik Beograda usled pritisaka Beogradsko dramsko ustupio koalicionom partneru G17 plus i kandidata DS-a Kokana Mladenovića predviđenog za upravnika tog pozorišta „premestio u Atelje 212".
Čak i bez ulaženja u detalje oko toga ko je sve koga, kako i zašto zvao i šta mu rekao, razočarana kulturna javnost prati razvoj događaja i čaršijske priče. Jedni prizivaju „šumara da rastera i partizane i četnike" i Nemce, drugi pokušavaju da ušićare, treći se povlače, četvrti ističu kako je svojevrsna afera oko Narodnog pozorišta i pokrenuta da bi se skrenula pažnja s „ove igranke", peti ukazuju na činjenicu da sledi urušavanje institucija kulture
(kao primer im se zgodno namestio Centar „Sava"). Najbrojniji su čini se ipak oni koji se nadaju da postoji makar još neko zrno svesti i dobre volje koje će učiniti da partijski interesi i kriterijumi ne nadvladaju sve ostalo, uključivši i zdrav razum. A da li će tako biti, videćemo.
Mihajlović: Bitna biografija, a ne partija
Darjana Mihajlovića, pomoćnika gradonačelnika za kulturu, pitali smo: Zašto je presudan partijski kriterijum za izbor čelnih ljudi u kulturi kad je u predizbornoj kampanji obećano da će stručnost i kompetentnost biti najvažniji?
– Svako priča sa svakim, partije mogu da predlažu kao što to mogu i drugi, ali konačan predlog daje Gradsko veće, a potom kandidata imenuje Skupština, a verujem da će Gradsko veće odabrati i Skupštini grada za imenovanje predložiti najbolje.
Partija ne može nikome da da intelektualni i umetnički integritet, a kad sve bude gotovo, biće zanimljivo videti koliko njih su članovi partija.
Na opasku da neko može biti kadar određene partije iako nije njen član, Mihajlović kaže: „Svako od izabranih kandidata će stati pred javnost sa svojom radnom biografijom i dometima."
Stanić: Ne bavim se politikom
Neka imena nezvanično su ipak poznata. Ansambli Pozorišta na terazijama i Bitef teatra podržavaju svoje postojeće upravnike.
Na konkurs za čelnika Pozorišta „Boško Buha" prijavili su se aktuelni upravnik Boško Đorđević i Mirjana Ojdanić.
Tihomira Stanića, kandidata za upravnika Ateljea 212, (konkurisala je i Gorica Popović) pitali smo: Kako se osećate kad znate da presudnu reč u izboru čelnika institucija kulture imaju partije, a vi, hteli ne hteli, postajete partijski kadar?
– Nisam o tome razmišljao. Kandidovao sam se na javni poziv. I očekujem, ako budem postavljen, da će to biti zbog kvaliteta koje imam" ili koje nemam. Neću se osećati lično partijskim kadrom. Ta priča o partijskim kriterijumima je nešto na šta ja ne mogu da utičem jer se ne bavim politikom, osim što sam podržavao određenu političku ideju. Ali ja za to ne očekujem nagradu. Dakle, konkurisao sam profesionalno i nisam se bavio partijskim pitanjima" možda ću, kad sve prođe. A ne bih mogao ni hteo nijednog časa da poverujem da zavisim od partijskih uslova.
