Izvor: Blic, 01.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I osnovci posežu za alkoholom
Četvrtina misli da alkohol nije štetan da
opušta i smanjuje osećaj straha
Svaki peti školarac iz Beograda uzrasta od 12 do 19 godina bar jednom je bio pijan, a više od polovine ove dece pije povremeno ili stalno, pokazuju podaci Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije. Osim toga, više od trećine ispitanih tinejdžera bar jednom u svom životu je probalo alkohol, a 20 odsto je onih koji ga svakodnevno konzumiraju.
U konzumiranju piva, žestokih pića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i vina, prednjače dečaci koji, kako je analiza pokazala, prva iskustva s alkoholom doživljavaju sa svega 14 godina. Za razliku od njih, devojčice s pićem počinju godinu i po dana kasnije.
Podaci dobijeni istraživanjem su alarmantni, upozoravaju stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZJZ), jer se odnose na populaciju koja ove loše i štetne navike stiče veoma rano.
– Ono što posebno zabrinjava je činjenica da 28 odsto dece smatra da alkohol nije štetan, da opušta i smanjuje osećaj straha, što navodi na zaključak da ova deca nemaju elementarna znanja o štetnosti konzumiranja alkoholnih pića – kaže dr Zorica Dimitrijević, naučni saradnik u GZJZ, koja je učestvovala u ovom projektu.
Analiza je pokazala da se maloletnici najčešće opijaju u kafićima i na žurevima, i to čak 84 odsto njih, dok je više od polovine ispitanika ovakva iskustva imala u kućama svojih drugova i drugarica. Veoma mali broj dece ispitanika priznaje da je konzumirao alkohol i u roditeljskom domu.
Kako u našoj zemlji još uvek ne postoji nikakva kontrola kupovine alkohola, a kafana, kafića i restorana ima na svakom ćošku, nije ni čudo što je deset odsto dece priznalo da je bez problema kupovalo žestoka pića u samoposluzi, na kiosku, po kafićima i u restoranima.
Razloge za ovoliki procenat dece koja piju alkohol, dr Zorica Dimitrijević vidi u izostanku elementarnog vaspitanja u porodici, nedostatku edukativnih programa u školama, ali i odgovornosti društva bremenitog brojnim socijalnim i ekonomskim problemima.
– Roditelji su ti koji prvi treba da ukažu na štetnosti vezane za konzumiranje alkohola i to pokažu ličnim primerom. U drugom redu, to su škole i psihološko-pedagoške službe koje prate ovu populacionu grupaciju i njihov zdravstveni i socijalni razvoj. Na kraju, to je i društvo koje stvara određeni ambijent i u kome bi trebalo da se pojača kontrola prodaje alkoholnih pića maloletnicima i primeri radno vreme ugostiteljskih objekata koje koriste mladi – smatra Dimitrijevićeva.
Ona naglašava da zdravstvena služba snosi posebnu odgovornost kao realizator svih programa promocije zdravlja i prevencije bolesti. U zdravstvenim ustanovama mladi dobijaju najadekvatnije informacije o zdravim stilovima života, ali i faktorima rizika. U konkretnom slučaju, zdravstvena služba ukazuje na štetna dejstva alkohola na zdravlje pojedinca, ali i na nastanak brojnih problema u porodici i društvu vezanih za ovu bolest zavisnosti.
Statistički podaci pokazuju da oko 50 odsto beogradske dece zna o štetnom uticaju alkohola i osuđuje njegovu upotrebu. Pored toga, 40 odsto dece izjavljuje da nikada nije popilo ni kap alkohola.
Popuše paklu cigareta dnevno
Što se tiče pušenja cigareta, istraživanje je pokazalo da petina dece uzrasta od 15 do 19 godina puši, i to u proseku 20 cigareta dnevno, dok je duvanskom dimu kako u porodici, tako i u kafićima, izloženo čak 75 odsto školaraca. Ohrabruje podatak da je više od trećine dece pušača izjavilo da bi želelo da prestane s pušenjem.
.jpg)
