Izvor: Blic, 21.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I mi smo Beograđani
Trinaest romskih porodica koje žive u Bokeljskoj 7 juče ujutro počeli su sa mirnim protestima, jer su očekivali da će se u toku dana pojaviti radnici i mašine kako bi počeli rušenje ovog romslog naselja. Na toj parceli koja je u vlasništvu firme „Adok" treba da se gradi stambeno poslovni kompleks, međutim gradnja ne može da počne jer sadašnji stanari ne žele da je napuste.
Ukupno 197 romskih naselja u Beogradu
Prema podacima Nacionalnog saveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << romske nacionalne manjine, u Beogradu je pre deset godina živelo preko 70.000 Roma koji su stanovali u više od 100 romskih naselja, a danas u Beogradu živi 105.000 Roma, dok je broj naselja porastao na 197.
U ovom naselju koje se nalazi u blizini spomenika Franše d Eparea trenutno stanuje šezdeset Roma, od kojih više od polovine čine deca. Među njima je pet beba, nekoliko dece predškolskog uzrasta, 16 učenika osnovne i nekoliko učenika srednje škole.
- Prostorije u kojima stanujemo ranije su bile magacinski prostor zagrebačke firme „Medifarm", koje su godinama stajale prazne. Kad smo shvatili da tu niko ne dolazi, odlučili smo da se bespravno uselimo i stvorimo sebi kakav takav prostor za život, jer je to bio način da se sklonimo sa ulice. Prva porodica uselila se 2005. godine, a kasnije su počeli da pristižu i ostali. Niko nas nije dirao sve do novembra 2007. godine kada su se pojavili ljudi iz „Adoka" i saopštili nam da moramo da se iselimo. Međutim u dogovoru sa Skupštinom grada i Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine iseljenje je zbog zime odloženo za leto ove godine - priča Julijana Vasić, jedna od stanarki naselja.
Znajući da ih iseljenje po isteku dogovrenog roka ipak čeka, stanari su već tada počeli da se obraćaju što gradskim što državnim funkcionerima ne bi li se našlo neko rešenje za njihov krov nad glavom. Međutim, od tada pa do danas niko nije imao sluha za njihove probleme.
- Novi rok za iseljenje koji smo dobili od „Adoka" ističe danas, međutim mi nemamo kud. Zbog toga smo odlučili da protestujemo i ako treba svojim telima sprečavamo rušenje sve dotle dok se za nas ne nađe neko rešenje. Ne tražimo ništa preterano, mogu to biti i šupe, samo da ne završimo na ulici. Svi mi ovde smo rođeni u Beogradu, ovde smo završili smo srednje škole, naša deca idu u škole i vrtiće, i rastu u ovom gradu, pa ipak niko ne haje za nas. Niti nam daju posao, niti prostor gde da živimo, a posle se čude što Romi žive u nehigijenskim naseljima - kaže Julijana.
