Izvor: Politika, 07.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanost teče venama
Kao davaoca Milisava Jovanovića pogodila smrt sina zbog nedostatka krvi u porodilištu, ali je on nastavio da je daje
Milisav Jovanović (51) iz Rudovaca 184 puta je dobrovoljno dao krv i po tome je rekorder u lazarevačkoj opštini, ali ne želi da se time razmeće i da od njega prave heroja, jer se ne oseća tako.
Jovanović se seća da je prvi put krv dao kada mu je bilo 17 godina. Lekaru je rekao da je punoletan. Tada je mislio da je dovoljno da se nekoliko puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u životu odazove pozivu i ispuni svoju humanu obavezu. Mnogo godina kasnije izgubio je novorođenog sina, jer u porodilištu nije bilo rezervi krvi da se bebi obavi kompletna promena. Zbog ove tragedije čvrsto je odlučio da će krv poklanjati drugima dokle god bude mogao. Za 37 godina iz njegovih vena je izvađeno oko 74 litra dragocene tečnosti. Kada se preračuna, krv mu je svake godine vađena više od pet puta. Međutim, budući da ima nekoliko knjižica Crvenog krsta u kojima se vodi evidencija, često je davao krv i desetak puta u jednom mesecu.
Milisav je postao uzor svojoj porodici. Njegova supruga, sin, ćerka i zet odazvali su se više od 400 puta akciji Crvenog krsta i dali oko 120 litara krvi.
Zahvaljujući Milosavu Jovanoviću u "Kolubara-metalu", gde radi kao bravar, formiran je Aktiv dobrovoljnih davalaca krvi, koji ima više od hiljadu članova. Oni su najaktivniji u Organizaciji Crvenog krsta Lazarevca. Jovanoviću je omogućeno da otvori biro dobrovoljnog davalaštva krvi u krugu fabrike, svakodnevno podstiče kolege i populariše humanu ideju. Od ove humane misije ništa ne može da ga odvoji. Prošle godine svojevoljno se odrekao odlaska u invalidsku penziju. Mada je načetog zdravlja, još se oseća sposobnim da drugima pomogne. Neće da ide na bolovanje.
– Mnogi su u težoj situaciji od mene – stalno je Milisav obuzet kako da se nađe pri ruci drugima i nema vremena da mnogo haje za svoje zdravlje.
Poznanici i nepoznati zovu telefonom svakodnevno Milisava u stanu u Rudovcima ili na radnom mestu. Mole ga ne samo da da krv, nego i da pomogne da se smesti bolesnik ili teško povređeni u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, pronađe lek ili uputi na pravog lekara. Zahvaljujući mnogobrojnim poznanstvima širom bivše Jugoslavije, Milisav im izlazi u susret i, što je najvažnije, nikome ne odbija da pomogne.
Za sve što čini ljudima Jovanović ne očekuje nikakvu zahvalnost, niti da se zbog toga udara na velika zvona. Najviše ga obraduje kada mu se neko kome je na bilo koji način pomogao živ i zdrav javi ljudski i toplo.
M. Živanović
[objavljeno: 07.08.2006.]
