Izvor: Politika, 09.Jul.2009, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatice sanjaju burek u „Belvilu”
Izbor između zdrave i ukusne hrane. – Takmičari iz najudaljenijih krajeva sveta još nisu navikli na jela spremljena u Srbiji. – Svakodnevna disciplina zvana „preskakanje prvog jutarnjeg obroka”
Ni gotovo 30.000 obroka, koliko u toku dana kuvari posluže u „Ekspo centru” u Univerzitetskom selu, nije dovoljno da zadovolji sve ukuse probirljivih takmičara. Porcije raznovrsnih đakonija iz pet različitih kuhinja, učesnici Univerzijade dopunjuju u restoranima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brze hrane izvan kapija „Belvila”. Tako posle vojničkog pasulja mnogi pohrle u „Mekdonalds” na čizburgere, a potaž od povrća i ravioli sa sirom „nadoknađuju” piletinom iz „Kentaki frajd čikena”. Ako je verovati hrvatskoj atletičarki Maji Golub, učesnici najmasovnijeg studentskog takmičenja osuđeni su na izbor između zdrave i ukusne hrane.
– Jela u kantini su jednolična: pirinač, grašak, šargarepa. Testenine, banane i pomorandže, e tovalja. Pitala sam se što nema ćevapa, a i jedan burek bi mi dobro „legao”. Baš smo obilazile okolinu da nađemo pekaru sa dobrim burekom – jada se Maja.
Sportisti biraju jelovnik u zavisnosti od toga da li im je preča vrhunska forma ili pun želudac. Džozef Sešupo, šef delegacije Južne Afrike, priznaje da spada u drugu grupu, ali se ne žali na hranu u „Belvilu”, već na redove u kantini. U vreme ručka, kaže, naprave se velike gužve pa na obrok čeka i po pola sata.
– To je zato što takmičari dolaze timski. Kad nagrne cela reprezentacija čekanje se oduži. Jela su raznovrsna, a najčešće jedem čorbu, pirinač, piletinu i šnicle, odnosno hranu koja se ne razlikuje mnogo od one u mojoj zemlji. Doručkujem jaja, rolnice od testenine, kupus, pomorandže i banane. Jeo sam i u restoranu brze hrane „Daf” u selu – nabraja Južnoafrikanac.
Meni za studente sportiste pravljen je u saradnji sa stručnjacima za ishranu. Letimičan pogled na šarolik jelovnik kao da dovodi u nedoumicu – zar pored tolike ponude nešto može da zafali? Nije poznato da li takmičari odlaze po „fast fud” iz navike ili iz potrebe. Sofi Rikets, australijska vaterpolistkinja često sa saborcima iz bazena naručuje picu i palačinke sa prelivom iz obližnjeg restorana sa „klopom s nogu”.
– Kupujemo i ledenu kafu, koja je osvežavajuća, a nema je u Australiji. Neki obroci su zaista ukusni, dok su drugi prosečni. Sviđaju mi se začini koje stavljaju u povrće, i ono je odlično. Za doručak uzimamo musli sa mlekom i medom, a za ručak svakog dana probamo drugo jelo – nabraja Australijanka.
Takmičari iz najudaljenijih krajeva sveta, poput Karla O’Donela, plivača sa Novog Zelanda, još nisu navikli na hranu spremljenu u Srbiji. Sportisti sa ostrva poznatog po ragbiju i krasnim pejzažima ponekad se učini da „pirinač, na primer, nije dovoljno skuvan”, ali priznaje da mu je potrebno još vremena kako bi se prilagodio na podneblje. To sve, kaže on, ima drugačiji ukus kada se sprema u ogromnim količinama. I Malamban Lepopo, atletičar iz Bocvane, ima sličan problem.
– Često ne stignem na doručak, ali kad ujutru odem u kantinu uglavnom uzimam hleb i testenine. Ostala hrana je nekako previše masna. Ne bih rekao da je nezdrava, već je u pitanju razlika u podneblju i kuhinji. Mi više volimo sirovu hranu, povrće i krtole. Bilo bi dobro i da ima više voća, dostupne su samo jabuke i banane. Nekoliko puta smo otišli u „Mekdonalds” na hamburgere – ističe Lepopo, koji nije usamljen u disciplini zvanoj „preskakanje prvog jutarnjeg obroka”. Hašem Almarzogi, plivač iz Saudijske Arabije, kaže da doručak uglavnom prespava, ali nema primedbi na meni ručka. Najviše jede meso i povrće, spremljeno na halal način, i potvrđuje izjave organizatora da se vodi računa o različitim režimima ishrane, u zavisnosti od religijskih opredeljenja učesnika.
Odbojkaši iz Hongkonga otkrivaju da sa zadovoljstvom kusaju junetinu, šargarepu, pečeni pirinač i nudle – kulinarske specijalitete iz postojbine. Meksički vaterpolisti ostali su „kratki” za tako i čili, koje bi doručkovali radije nego ovsene pahuljice.
– Ne sviđa mi se salata a i nema je dovoljno. Sve je pomalo masno, a jela su mogla biti raznovrsnija. Mi volimo ljuto, a ovde je sve nekako neutralno – žali se Dijego Kastanjeda.
-----------------------------------------------------------
Pet svetskih kuhinja u kantini
Hrana se sprema po recepturama pet svetskih kuhinja, potvrđuje Ljubica Ćurčić, koordinator projekta za ishranu. Nacionalnu kuhinju čine jela poput vojničkogpasulja, goveđegkrompira, paprikaša, soteaod teletine ipljeskavica. Za ljubitelje mediteranskih specijaliteta spremaju sepene trikolore prelivene puterom ilazanje sa pečurkama, dok gosti sa Dalekog istoka mogu probati orijentalnu kuhinju koju „predvode” riba na sečuanski način, piletina sa kikirikijem ipiletina na indonežanski način. Vegetarijancima se služibarena pšenica sa povrćem, ragu od povrća i vegetarijanskimedenjaci, dok sportisti muslimanske veroispovesti imaju mogućnost da se hrane po halal pravilima. U tanjire sipaju sote od teletine, cepanugovedinuu jeger sosu kao iđuveč sa junetinom.
D. B. – M. L.
[objavljeno: 09/07/2009]
