Izvor: Press, 04.Avg.2010, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hranimo se kvalitetno
Kontrola ispravnosti namirnica u beogradskim prodavnicama i pijacama pokazala da je voće i povrće odličnog kvaliteta. Najlošije ocenjeni sirevi, kao i konditorski proizvodi, dodaci jelima, supe i sosevi
Rezultati kontrole namirnica sprovedenih od početka godine u Beogradu pokazali su da je voće i povrće u najvećem broju slučajeva odličnog kvaliteta, dok su najlošije ocenjeni sirevi, koji su ujedno i najskuplji. Ipak, generalna ocena >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << stručnjaka je da sugrađani kupuju hranu zadovoljavajućeg kvaliteta.
Namirnice u beogradskim prodavnicama kontrolisali su inspektori Ministarstva poljoprivrede, Veterinarski fakultet i Pokret za zaštitu potrošača.
Kontrola pesticida
Ministarstvo poljoprivrede sprovelo je od početka godine više kontrola proizvoda biljnog porekla i utvrđeno je da je tek manje od jedan odsto bilo neispravno. Ova analiza obuhvatila je ispitivanje kvaliteta hleba, testenine, brašna, ulja, margarina, svežeg voća i povrća, voćnih sokova, čaja, sa posebnim osvrtom na istekle rokove i deklaracije.
S druge strane, veoma loše su ocenjeni konditorski proizvodi, dodaci jelima, supe i sosevi. Iz prometa je ukupno povučeno 10.558 kilograma i 120 litara proizvoda biljnog porekla.
U Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede savetuju građane da voće i povrće kupuju na zelenim pijacama, jer je odličnog kvaliteta. Ova vrsta hrane kontroliše se dva do tri puta mesečno, a naročito se obraća pažnja na ostatke pesticida u njima.
- Svega 1,6 odsto bilo je neispravno od početka godine, što je sasvim solidno. U dosadašnjim kontrolama fitosanitarna inspekcija uzela je više od 300 uzoraka voća i povrća, gde samo pet nije odgovaralo propisanom kvalitetu. Možemo reći da je voće i povrće sa zelenih pijaca u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, zadovoljavajućeg kvaliteta - navode iz Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.
Međutim, kada je reč o sirevima u beogradskim prodavnicama, od 19 analiziranih vrsta, samo su četiri pokazala da su kvalitetna za ishranu.
Ispitivanja beogradskog Fakulteta veterinarske medicine iz juna ove godine pokazala su da nekoliko vrsta sireva ima manju količinu masti od propisane. U „mini-lozničkom siru" i gaudi „premija" pronađena je čak i bakterija ešerihija koli.
Bolji mali proizvođači
- U poslednje vreme bolji kvalitet sireva imaju mali proizvođači, odnosno specijalizovane mlekare, dok se kod većih kompanija uočava pad kvaliteta - rekao je Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Prosečna cena sireva veća je za 20 odsto u odnosu na onu iz 2008. godine, i iznosi oko 560 dinara. Mnogo novca, ako se uzme u obzir da 78 odsto sireva ne zadovoljava standarde.
Ministarstvo poljoprivrede je od decembra prošle do juna ove godine u Beogradu zabranilo prodaju skoro četrdeset tona neispravnih proizvoda životinjskog porekla i 13.940 komada jaja, u mesarama, ribarnicama, poslastičarnicama, marketima i na pijacama. Samo u julu Odsek veterinarske inspekcije Beograda tokom vanrednih kontrola zabranio je promet 3.444 kg mesa, 84,8 kg ribe, 23,6 kg mlečnih proizvoda i 180 komada jaja. Razlozi su uglavnom istekli rok trajanja, mikrobiološka neispravnost, neadekvatno skladištenje i nepostojanje žigova. Međutim, ovi podaci nisu alarmantni, jer se promet mesa samo na beogradskim pijacama kreće i do 150.000 tona godišnje.
Šećer je kvalitetan, ali nije prve kategorije. Na oko 75 odsto uzoraka navedeno je da je druge kategorije, dok na preostalim deklaracijama uopšte nije naveden ovaj podatak.
Kafa koju piju Beograđani, kako stoji u rezultatima istraživanja, odličnog je kvaliteta. Od 27 ispitanih vrsta, eliminisane su samo „minas kafa", „mileks mlevena kafa" i „bonito, prava kafa".
.jpg)
