Izvor: Blic, 01.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hramovi po željama vernika
Beogradski muftija Mustafa Jusufspahić zatražio je od gradskih vlasti dozvolu da u Beogradu podigne još tri džamije i jedan islamski obrazovni centar. Bajrakli džamija na Dorćolu, jedina u gradu, pretesna je, prema njegovim rečima, za potrebe 200.000 muslimanskih vernika. Gradske vlasti „nemaju ništa protiv", ali smatraju da se odabiru lokacija mora pristupiti pažljivo.
- Lično nemam ništa protiv izgradnje novih džamija u Beogradu, jer svaka verska zajedinica ima pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da postoji i obavlja svoje funkcije u skladu sa propisima. Zahtev Islamske verske zajednice prosledio sam Urbanističkom zavodu i opštinama koje su predožene kao lokacije, da utvrde da li u planovima postoje placevi predviđeni za verske objekte. U svakom slučaju, mislim da ću prethodno da zatražim da se uradi studija o tome gde bi bilo najbolje da se džamije grade - kaže za „Blic" Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Nekad bilo 273 džamija
Džamije u Beogradu nisu građene još od turskog doba. Naprotiv, kako je grad kroz istoriju prelazio „iz ruke u ruku", sistematski su ih rušili i Srbi i Austrijanci. Jedina „preživela", od nekadašnjih 273, je Bajrakli džamija na Dorćolu u Gospodar Jevremovoj ulici iz 1575. godine.
Predložene lokacije za nove džamije su Zemun, Novi Beograd, Čukarica i Borča, gde, prema rečima Jusufspahića, ima najviše muslimanskih vernika. Muftijin sin, imam Muhamed Jusufspahić potvrđuje da je Bajrakli džamija pretesna za potrebe vernika.
- Za masovne molitve petkom i za molitve dva puta godišnje za Bajram zaista nemamo dovoljno prostora. O predloženim lokacijama ćemo se dogovoriti sa Gradom, a pošto će uskoro Ramazan, sazvaćemo konferenciju za novinare i tada će više detalja biti poznato. Mi smo Beograđani i građani ove države i imamo najnormalnije odnose sa gradom i zemljom u kojoj živimo. - kaže za „Blic" imam Muhamed.
Adventisti zadovoljni
U Beogradu postoje četiri glavne veroispovesti. Srpska pravoslavna crkva, prema poslednjem popisu ima 1,4 miliona vernika, 30 crkava, jedan Hram (Svetog Save) i Partijaršiju. Poslednjih godina sazidano je i legalizovano nekoliko pravoslavnih crkava na širem području grada. Islamska veroispovest druga je po brojnosti, ali ima samo jednu džamiju. Rimokatolici u Beogradu, kojih prema zvaničnim podacima ima oko 50.000, imaju deset crkava i šest kapela u okviru samostana, a Jevreji, kojih je samo oko 2.000, imaju jednu sinagogu. Po jednu svoju crkvu u Beogradu imaju i ruski i rumunski pravoslavci. Protestanti i njihovi brojni verski redovi, u Beogradu takođe imaju hramove. Adventisti, koji u gradu deluju poslednjih sto godina, imaju crkvu na Vračaru koja može da primi do 2.000 vernika i još 12 manjih hramova.
- U Beogradu imamo nekoliko hiljada vernika. Broj hramova zadovoljava njihove potrebe, a u malim hramovima vršimo službe u dva termina. Hramovi su na Voždovcu, u Zemunu, bio je jedan i u Novom Beogradu, ali više ga ne zakupljujemo, pa vernici iz tog kraja idu na službu u Zemunsku crkvu. Postoje i hramovi u Dobanovcima, Mladenovcu, Rakovici. Želeli bismo da imamo crkvu na Vidikovcu, ali i postojeći kapaciteti su nam dovoljni. U Beogradu se osećamo dobro. Probleme nam ponekad prave neupućeni ili ljudi u alkoholisanom stanju, međutim takve stvari ne treba generalizovati. Napada, uostalom, ima i na pravoslavnu crkvu - kaže za „Blic" Miodrag Živanović, predsednik Adventističke crkve u Beogradu.
Nelegalan objekat u dvorištu džamije
U dvorištu Bajrakli džamije sagrađen je nelegalan objekat od nekoliko stotina kvadrata koji će, kroz novi detaljni plan za taj deo grada, biti legalizovan.
- Prioritet nam je da vidimo šta ćemo sa objektom u dvorištu džamije, koji se nikako ne uklapa u okruženje. Predložio sam da se fasada zastakli, kako bi se džamija ogledala u njoj, što će se najverovatnije i desiti - kaže Bobić.
Beogradski muftija ima podršku Patrijaršije
Beogradski muftija dolazio je u Patrijaršiju kod patrijarha Pavla i tražio podršku Srpske crkve, ne samo za džamiju već i za islamsko groblje. I uvek smo bili blagonakloni. Međutim, važeće zakone oko gradnje reguliše država, a ne Crkva. Na kraju, to su dve odvojene institucije - kaže Blicov sagovornik iz Patrijaršije.
Beogradski nadbiskup: Hramovi na pogrešnim mestima
Zadovoljan sam za sada brojem hramova za naše vernike, međutim, imamo problem jer oni nisu dobro raspoređeni. Imamo crkve na mestima gde nam ne trebaju i nemamo ih tamo gde su naši vernici. Već razgovaramo sa beogradskim vlastima o drugačijem rasporedu - rekao je za „Blic" beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
