Izvor: Politika, 04.Maj.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hram u Jajincima i nedovršen – živi
Podizanje pravoslavne bogomolje pored spomen parka žrtvama iz Drugog svetskog rata ni 17 godina od početka projekta nije završeno. – U hramu se vernici okupljaju od 2008.
Vernici iz Jajinaca i sela Rakovica petu godinu zaredom Vaskrs proslavljaju u nezavršenoj crkvi tik uz Spomen park Jajinci. Grubim građevinskim radovima pod kupolom bogomolje posvećene Svetom Kirilu i Metodiju ne nazire se kraj, a i ono što je sagrađeno moraće da se popravlja. Krov prokišnjava i, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ako zdanje uskoro ne bude pokriveno, Srpsku pravoslavnu crkvu će to koštati dodatnih 70.000 evra. Jer, kako kaže Goran Stefanović, direktor firme „Crna Trava projekt”, glavnog izvođača radova, u tom slučaju moraće da bude potpuno sanirana betonska konstrukcija.
– Kupola nije zaštićena termo i hidroizolacijom, niti je pokrivena aluminijumskim limom, kako je projektom predviđeno, i tako stoji godinama. Taj posao iziskuje oko 50.000 evra. Ako za to novac ne bude obezbeđen koliko sutra, bićemo u još većim problemima jer će onda ti radovi koštati više. Do sada je uloženo oko 220.000 evra, a za završetak hrama i izgradnju parohijskog doma biće potrebno još 250.000 evra, ne računajući oslikavanje crkve – objašnjava Stefanović.
Sav do sada uloženi novac prikupljen je od donacija, a takav način „kap po kap” pribavljanja sredstava traži vreme, koje nije saveznik bogomolji u Jajincima.
Poteškoće su od samog početka pratile njeno projektovanje i izgradnju, ali nisu obeshrabrile sveštenstvo crkve, niti projektante – akademike i arhitekte Borisa Podreku i Branislava Mitrovića. Oni ne gube nadu i veru da će objekat, čija je gradnja započeta 2004. godine, biti završen. Originalno arhitektonsko zdanje sa elementima crkve Bogorodice Ljeviške raslo je u projektanskim biroima od 1996. do 2002. godine i plod je, kaže Mitrović, dijaloga i kompromisa između SPC, arhitekata i blaženopočivšeg patrijarha Pavla, koji je blagoslovio projekat.
– Pojedine kolege, ljudi iz redova crkve i vernici taj objekat ne doživljavaju kao njima blisku sliku onoga što mora da predstavlja pravoslavnu crkvu. Oslanjali smo se na vizantijske proporcije u oblikovanju hrama, ali on nije projektovan tako da podražava tradicionalni srpski stil gradnje crkava. Arhitektura hrama je savremena. Zdanje ima svedenu kubičnu formu, njegovi delovi su natkriveni pristupni prostor, krstionica, biblioteka, prostor za hor i zid, odnosno hodnik predviđen za paljenje sveća. Njega smo izmestili iz crkve i on je zamišljen tako da hram i zid formiraju međuprostor za paljenje sveća u koji mogu doći svi koji žele da se poklone žrtvama nekadašnjeg stratišta u Jajincima – naglašava Mitrović.
Parohijski dom u porti hrama i dalje je samo skica na papiru. Pod njegovim krovom naći se sale za kulturne manifestacije, sportske aktivnosti, bioskop, kancelarije, kuhinja i dva stana. Premda kompleks još nije završen, bogosluženja se obavljaju od 2008. godine.
– Crkva je svetinja i dom Gospodnji bez obzira na njen oblik. Svidela se nama ili ne, to je pre svega dom molitve za oko 20.000 parohijana. Blaženopočivši patrijarh Pavle je prepoznao lepotu ove crkve. On je uviđao da je lepota u različitosti. Nije najbitniji izgled nego duhovnost – kaže Vladimir Kalezić, starešina crkve Svetog Kirila i Metodija.
------------------------------
SPC nije konzervativna u arhitekturi
Kada je pre 17 godina Boris Podreka, zamoljen od sveštenika Dimitija Kalezića i akademika Dejana Medakovića da projektuje crkvu, pozvao kolegu Branislava Mitrovića da mu pomogne, on je rekao: „dobili smo vruć krompir”.
– Imao sam u vidu da je reč o osetljivoj temi zbog navika koje postoje u projektovanju hramova u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, kroz dijalog sa svim učesnicima sam shvatio da SPC nije konzervativna, nego su konzervativni ljudi i arhitekte koji nisu spremni da razgovaraju. Mnogo je jednostavnije sa gotovim formulama i receptima izaći pred investitora. Danas vlada poplava kompilatorskih projekata koji bukvalno preslikavaju stare hramove poput Gračanice, ne unoseći elemente savremenog graditeljskog i arhitektonskog razmišljanja u te objekte – ističe Mitrović.
Takav model Mitrović ne prihvata zato što veruje da bez iskrenosti i energije koju projektant prenosi na objekat nema dobrih rezultata. On i Podreka zadali su sebi da naprave ambijent u kojem će vernici prepoznavati ono što osećaju kada ulaze na primer u Pećku patrijaršiju, ili neku drugu tradicionalnu sakralnu građevinu.
– Crkva u Jajincima nekome će se svideti, a nekome neće. Tvrdim da je promišljena i projektovana odgovorno, sa velikim strahom i brigom da li će vernici to razumeti. Ako ne usvoje formu, nadam se da će osetiti energiju koja je u taj prostor utkana. Pre svega, energiju patrijarha Pavla, koji nas je iskreno podržao. Razgovori sa njim su bili slušanje tišine. Svedeni u rečima, a veoma zahtevni u zaključcima. Njegova poruka bila je da se vernici u crkvi moraju osećati kao kod kuće – smatra Mitrović.
------------------------------------
Prva crkva od Voždovca do Belog Potoka
Otac Dimitrije Kalezić, koji je osamdesetih godina prošlog veka opsluživao tadašnje delove Kumodraške parohije – Jajince i selo Rakovicu, 1989. godine zatražio je od nadležnih saglasnost za gradnju hrama. Crkva je dobila 80 ari zemlje u šumi pored zajedničke grobnice streljanih za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Gradske vlasti odobrile su gradnju 1993. godine, kaže Kalezić.
– Na potesu od voždovačkog hrama Svetog cara Konstantina i Jelene pa do Belog Potoka tada nije bilo crkve. Pitao sam patrijarha Pavla da zidamo crkvu i on je to odobrio. Posvećena je Svetom Kirilu i Metodiju, koji su ovim prostorima prošli 863. godine na putu u Veliku Moravsku – ističe Kalezić.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 04.05.2013.
