Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Horor u režiji društvene nebrige
Hika LJ. (55) u nedelju uveče u Novom Beogradu svoju mrtvu majku je upakovala u kesu, stavila u kolica za pijacu i uputila se na groblje da je sahrani. – Komšije uzalud godinama upozoravale nadležne da preuzmu brigu o majki i kćerci
Odsustvo društvene brige prema bolesnima i nemoćnima, o kojima ne vode računa nadležne službe, tema je koja godinama muči stanare zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina 173. Da njihova muka nije bezrazložna potvrdilo se u nedelju uveče kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je njihova komšinica Hika LJ. (55), za koju su pretpostavljali da je psihijatrijski bolesnik i o tome često upozoravali nadležne, svoju mrtvu majku je upakovala u kesu, stavila u kolica za pijacu i uputila se na groblje da je sahrani.
Stan, na četvrtom spratu u kome je Hika LJ. živela sa majkom, juče je bio zapečaćen, a ispred stana smo zatekli kauč, dok se neprijatan miris i dalje osećao na stepeništu. Prema rečima komšija, Hika LJ. smeštena je preksinoć u Institut za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Iako su juče pojedini mediji pisali da je nesrećna žena iskasapila majku, pokušali smo da saznamo šta se zapravo desilo u nedelju oko 20 časova.
Supruga Siniše Glišića, stanara iz prizemlja, prema njegovim rečima, srela je te večeri oko 20 časova Hiku LJ. na izlaznim vratima zgrade koja je vukla teška kolica i pitala je treba li joj pomoć.
– Dragica, moja supruga, osetila je užasan smrad, a kada je Hiki LJ. rekla "Daj da ti pomognem", ona joj je odgovorila: "Uhvati za nogu" i tada je Dragica shvatila da je u kolicima njena majka. Moja supruga i ja smo pozvali policiju, a potom smo u parku ispred zgrade zaustavili komšinicu Hiku. Nerazumljivo je govorila, ali smo shvatili da je krenula na Bežanijsko groblje da sahrani majku u porodičnu grobnicu – objasnio je Glišić.
Prema njegovim rečima, policija i Hitna pomoć konstatovali su da se u kolicima za pijacu nalazi leš starije žene.
– Čuo sam da je istražni sudija kazao da baka nema povrede po telu i da je leš star oko deset dana, pa je majka Hike LJ. najverovatnije umrla prirodnom smrću. Hika LJ. ni posle ubeđivanja sa policijom nije htela da se odvoji od tela majke dok je ne sahrani. Za 15 godina, koliko živim ovde, baku nikada nisam video – kazao je Glišić.
Istoga dana, oko 18 časova na vrata stana Hike LJ. dolazila je policija na poziv komšije kome je smrad u hodniku na četvrtom spratu dozlogrdio.
– Zvali smo policiju, kao i mnogo puta do sada, jer je komšinica izbacila ispred vrata kauč koji je nesnosno zaudarao. Policija je dolazila i razgovarala sa njom kroz odškrinuta vrata dok se zgradom širio nepodnošljiv smrad. Igrom slučaja, policajci nisu posumnjali da je u stanu leš, iako smo upozoravali da staru gospođu nismo videli godinama. Nedugo zatim, desilo se da je komšinica iznela majku u kesama, pa je čitava stvar otkrivena. Neverovatno je da godinama na naše prijave niko nije reagovao, iako su svi znali za stan iz kojeg se širi nečistoća i iz kojeg dopiru neobični zvuci i mirisi. Nekoliko puta smo se obraćali ekološkoj inspekciji Novog Beograda, zatim "Orki" zbog psa kojeg je Hika LJ. držala u stanu, a mesecima ga nije izvodila napolje – objasnio je jedan od komšija koji je želeo da ostane anoniman.
Kako smo saznali od stanara ove zgrade, prošle godine uputili su zahtev Centru za socijalni rad Novi Beograd i ukazali na problem koji imaju. Siniša Glišić istakao je da su iz centra dolazili i navodno nisu nikoga zatekli u stanu.
– Pre mesec dana, u Centar je stigao dopis iz Doma zdravlja iz Mladenovca gde je Hika LJ. radila kao pedijatar, da se dve godine nije pojavljivala na poslu i da ispitaju o čemu je reč. Poslednje dve godine bila je bolesna, čudno se ponašala, često sam je zaticao da priča sama sa sobom ispred zgrade, ali nije bila agresivna. Koliko znam, nije se lečila – rekao je Glišić.
Milena Busić, komšinica sa petog sprata, ponudila joj je pomoć nekoliko puta, ali je Hika LJ. uvek odbijala.
– Molila sam je da je odvedem lekaru, nije htela. Ni sa kim se nije družila, ali se dešavalo da lupa po celu noć, iznosila je prljave stvari u hodnik, smrad je bio konstantno prisutan. Iako nije htela da otvori policiji i socijalnim radnicima, ipak ovakvu nebrigu ne mogu da razumem – bila je izričita Milena Busić.
Očigledno je da su stanari u Bulevaru Mihajla Pupina dve godine pokušavali da reše problem sa komšinicom, ali ono što zabrinjava jeste činjenica da nadležni nisu pokazali dovoljno razumevanja.
– Odavno smo mi anomično društvo, ljudski život je obezvređen i na delu je ravnodušnost prema nevoljama drugih ljudi. Oslabljena je moć empatije, do izražaja dolazi sebičluk moćnih naspram života na ivici bede. Ekstremna ponašanja posledica su društvenog poremećaja – prokomentarisao je Ratko Božović, kulturolog.
Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 04.09.2007.]
