Izvor: Politika, 26.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hormon sreće
Zadremao sam uz TV „Dnevnik”. Lako zaspim, odmalena, pogotovo kad mi pričaju lepe priče. Čim čujem prednovogodišnju bajku o uspesima što su nas zadesili, ili legendu o blagostanju koje nas u bliskoj budućnosti čeka, a naročito fantaziju o milionima evra kredita koji će privreda i društvo krckati pod najidealnijim uslovima viđenim od pojave novca – slatko zahrčem. Pobudi mi se neka topla hemija u organizmu. Raspilavim se. Razgrejem. Samo pućkam: „Puć. Puuuć. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pući-puuuć”. I počnem da sanjam sirotinjski san...
Kao, ležim na brdu para. Na gomili evrića. Evrići stabilni, a ja potresen. Zajapurio se! Kako da ih sad potrošim, pitam se u znoju lica svog.
Trčim. Prvo kupujem kuću za izdavanje. Živeti od rente je „vrh”. Ruke na leđa – drugi nek rintače! Žalim slučaj, ali Fortuna nije pokucala na njihova vrata! Kaparišem stančić i za ženicu. Ako prelomi, pa se otcepi. Zaslužila je, ipak, trpela me godinama. I deci bezecujem po jedan. Uskoro će se osamostaliti i odlepršati u svet. A bakici rezervišem kartu za Brazil. Ispunjavam joj životnu želju, da na pločnicima Rio de Žaneira zaigra sambu. Dosta je bilo dorćolske densing sale! Treba znanje najzad primeniti na pravom mestu.
Rastrčala se i ženica, saznala za paretine. Eto kakva je: ja usnio lovu, a ona je troši! Opustošila butike u Knezu. Pazarila cipele za 48, tašnu za 55, lizezu za oko 23, rukavice i svileni veo po 14 – sve u hiljadarkama dinara. Kontaktirala Pariz. U „Šanelu” joj predložili najnoviji model čipkane haljinice, svega 11! Rimljani specijalno iskreirali vamp bundicu, izaći će na 19. Čizmice od pitona već poslali! Džabice, 18! Suma sumarum, nešto ispod 50 – razume se, hiljadarki evra. Zakazala i seriju tretmana u luksuznom spa centru: saunu, džakuzi, masažu, kupanje u mleku...
Topi se moja voljenagomilica. Hladno mi. Deca se častila poslednjom generacijom kompjutera – 6,7 terabajta memorije! Ima ih samo američka vojska! Baba javlja SMS-om: „Ostajem u Riju do kraja februara. Sa školom sambe Kolibri uvežbavam nastup i biram perje za karneval! A što mi, sine, prija klima, klopa, ritam karioka, ne pitaj”. U potpisu: „Rajska ptica”.
Neko me zivka. Meškoljim se. Okrećem. Čovečuljci u crvenom. Veveričice. Irvaščići. Prasence! Šoljice sa okicama! „Padaju, padaju s neba bele zvezde...” pevaju uglas.
Cimaju me! U rođenoj kući čovek ne može ni san da dosanja. Evrići nestaju. Smanjuje se hrpa. Znao sam, nema te gomile koju mi ne možemo spiskati. Nazirem dno trezora! Boginja sreće mi okreće leđa...
Budim se, trljam oči. Stvarno sam zaspao uz TV!
U dnevnoj sobi celo društvance. Jelkica svitka. Dele se darovi. Iz celofana ispadaju keramičke veveričice, irvaščići, Deda Mraščići, pokloni kupljeni u radnji „Sve za 99”. Ja dobio kasicu prasicu s natpisom: „Domaćine, štedi malo, ne bi li ti preostalo”.Žena lepezu. Kad se otvori izgleda kao paunov rep, a na dršci – ogledalce. Zagleda se, kiselo se smeši. Sin pipa šolju s okicama, zblanut. Ćera podigla čašu s Dobrom vilom. Ima takvu! A baka deli banane. „Šta li će nam banane?” pitam.
– I one su 99 dinara. Trenutno su najprodavanije voće u Beogradu. Naučno je dokazano da su blagotvorne: podižu raspoloženje i utiču na lučenje serotonina, hormona sreće. Ajde, svi po jednu i život će vam biti lepši – naređuje baka.
Njupamo banane. Gledamo TV. Podižemo raspoloženje. Radujemo se poklonima. Proslavljamo uspehe. Serotonin vri! Udario nam hormon sreće u glavu. Zaplesasmo sambu.
„Baš mi trebala ovakva lepeza”, kaže žena prateći korake. „Što je zgodna Dobra vila, još četiri komada pa komplet”, čujem zadihanu ćeru. „Glavni sam, ovakvu okatu šolju nema niko”, vrti se sin. „Do juna 2010. ima da uštedimo za Zakintos”, đuskam do iznemoglosti...
Nije loše ovo s bananama. Sutra rano idem na „kvantaš” po dve cele kutije. Trebaće nam serotonina za praznike. A posle, kako bude.
Darko Kalezić
[objavljeno: 27/12/2009]
