Izvor: Politika, 05.Avg.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitna pomoć „krstari” i na reci
Tročlana ekipa medicinara u crvenom gliseru „pokriva” rečni „put” na Dunavu od Batajnice do Višnjice, kao i na Savi od Ostružničkog mosta do Ušća
I po vetru, i po kiši, i na temperaturi od 40 stepeni, oni „krstare” beogradskim rekama. Tamo gde njihov specijalni čamac ne može da priđe, moraju da uskoče u vodu i da u papučama gaze po mulju, ne razmišljajući o tome da mogu da se povrede ako slučajno stanu na staklo ili neki drugi oštar predmet. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ništa im nije važno naspram činjenice da je nečiji život ugrožen i da su oni ti koji mogu da pomognu.
Tročlana ekipa Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć svakoga dana od 10 do 20 sati dežura u sanitetskom rečnom vozilu u marini „4. juli”, i za tri do četiri minuta može da stigne do onih građana kojima je pomoć neophodna, onde gde njihove kolege u automobilima ne mogu da priđu. Ovi medicinari u specijalnom crvenom gliseru „pokrivaju” rečni „put” na Dunavu od Batajnice do Višnjice, ali i na Savi od Ostružničkog mosta do Ušća.I jedini su u okruženju koji imaju mogućnost da, poput lekara u Amsterdamu, Londonu i Venecijirade na ovakav način.
Nikad se ne zna zbog kojih će ih tegoba neko pozvati. Tako su juče hitrom intervencijom spasili život radniku „Zelenila Beograd”, kojeg je na zemunskom Lidu ubolo pet, šest stršljenova, a brzo su intervenisali i kada je trebalo ukazati hitnu pomoć i imobilisati mladića koji je skočio na glavu u plićaku i tom prilikom povredio vratni deo kičme. Dešava se i da pomognu nekom prolazniku pored marine, kome usled vrućine pozli, da mu izmere pritisak i posavetuju koji lek treba da popije, a najčešće zbrinjavaju povrede nastale zbog posekotina.
– Imamo dve radio-veze, mobilnu i onu koja je stacionirana u čamcu. Nismo spasioci, već medicinski tim na vodi. Dešavalo se da po četiri, pet metara moramo da idemo kroz glib da bismo stigli do pacijenta – kaže dr Dejan Stoiljković, član „rečne” ekipe.
Služba Hitne pomoći na vodi svakog dana pruža medicinsku pomoć bar za trojekupača ili prolaznika koje zadesi neki najteži zdravstveni problem. Čim putem broja 94 ovu ekipu načelnik smene uputi na mesto gde je neophodna njihova stručnost, sedaju u motorno plovilo marke „zodijak” i stižu na odredište. Plovilo je dugačko 5,5 metara i pokreće ga motor jačine 90 konjskih snaga, što je maksimalno za ovu vrstu čamca, a kako kažu naši sagovornici, glavna prednost mu je – što ne može da se prevrne.
Podaci ukazuju na to da prestonica ima oko 100 kilometara obala i da se često dešava da ljudi koji borave na plažama ili šetaju kraj reka imaju potrebu za hitnom lekarskom pomoći. U tome je i najveći značaj sanitetskog čamca, kojidoprinosi da medicinska pomoć do pacijenata „stigne” u najkraćem mogućem roku.
– Zanimljivo je raditi na reci, ali je veoma naporno. Uhvati nas i kiša i hladnoća, ali smo na sve vremenske prilike navikli. Najviše gužve ima vikendom i onda kada je vrelina velika – istakao je Dejan Stevčić, medicinski tehničar.
Gradski sekretarijat za zdravstvo, iz budžeta grada, obezbedio je prošle godine tri miliona dinara za kupovinu ovog specijalnog sanitetskog rečnog plovila. Glavni cilj projekta je smanjivanje broja tragičnih ishoda koji nisu malobrojni na beogradskim kupalištima.
–Volim reku, pa i kad nisam ovde, vozim svoj čamac. Glavna prepreka na rečnom putu su nam panjevi, kojih ima puno i koje moram da izbegavam u vožnji. Nas trojica puno vremena provodimo zajedno, imamo osećaj kao da smo porodica – dodao je Miroslav Pejić, vozač čamca, koga kolege nazivaju „kapetanom lađe”.
Lekarska ekipa Hitne pomoći nastaviće da brine o građanima do kojih može da se dođe čamcem, i to do 15. septembra kadaće zvanično biti završena sezona kupanja. A onda se vraćaju svom poslu – na kopnu. Do sledećeg juna, kada će boravak i kupanje na rekama Beograđanima ponovo postati deo svakodnevice.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 05/08/2009]
.jpg)
