Izvor: Politika, 02.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipodrom uskoro turistički biser prestonice
Posle „podržavljenja” slede ulaganja koja bi popularnom objektu kraj Careve ćuprije trebalo da vrate stari sjaj
Odluka Vlade Srbije o prenosu vlasništva Hipodroma „Beograd” na grad obradovala je nadležne u prestonici i ovom preduzeću. Smatraju da će objekat kod Careve ćuprije ubrzo postati sportski i turistički centar prestonice.
Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika, kaže da je na ovaj način pozitivno odgovoreno na zahtev koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 28. septembra prošle godine grad uputio Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da Hipodrom postane javno gradsko preduzeće.
– Posle odluke Vlade Srbije, za prvu narednu sednicu Skupštine grada pripremićemo akt o osnivanju javnog preduzeća Hipodrom „Beograd”. Grad je odlučio da ovo preduzeće posluje kao javno gradsko preduzeće, poput „Ade Ciganlije”, „Beogradske tvrđave” ili „Sava centra”. U Hipodromu je otvoren stečaj u martu prošle godine, a ukupna potraživanja iznosila su 56 miliona dinara. Kako je grad korisnik zemljišta na oko 23 hektara na kome se Hipodrom nalazi i pošto je reč o jednom od najstarijih objekata u Srbiji, Beograd je platio dugovanja – rekla je Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika.
Radovan Dedijer, direktor Hipodroma, kaže da treba da se uloži mnogo novca da Hipodrom ponovo privuče džet-set prestonice.
– Hipodrom je u lošem i zapuštenom stanju, jer se u njega nije ulagalo 20 godina. Gde god se okrenete možete videti problem. Potencijali su ogromni. Uveren sam da će preduzeće u skoroj budućnosti postati „motor” za razvoj konjičkog sporta u Srbiji i omiljeno mesto Beograđana za rekreaciju i zabavu. Vratićemo mu stari sjaj i obnoviti tradiciju – kaže Dedijer.
On naglašava da je ovo preduzeće u mnogo pravnih sporova sa zakupcima koji nisu izmirivali obaveze. Uvođenje „kućnog reda” biće prioritet.
– Na Hipodromu i u njegovoj široj okolini ima dosta nelegalnih objekata sa čijim korisnicima nije regulisan odnos. Kod štala ima nelegalno podignutih objekata, ili nedostaje dokumentacije o objektima koji se kod nas nalaze, a za koje ne znamo ko je vlasnik. Tu je sagrađeno i nekoliko privatnih štala bez dozvola – naglašava Dedijer.
Naš sagovornik smatra da će najviše problema imati sa korisnicima tri restorana i kafića. Poteškoće su različite: kod nekih je spor oko vlasništva, a drugi ne žele da plaćaju zakupninu.
Jedna od prvih investicija biće obnova tribina, koje su stradale u požaru 2000. godine. Podignute su daleke 1921. godine, a jedno vreme su bile i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika. Zaštita je skinuta, pa kada se uradi projekat i Hipodrom se „upiše” u gradski budžet, radovi će početi. Neophodno je sređivanje štala, ograde i staza koje su poslednji put obnovljene 1980. godine.
– Ako hoćemo da ovo bude mesto gde će ponovo dolaziti mladi potrebno je da budu usavršeni i drugi sadržaji, kao što su škole jahanja, rekreativno jahanje i humanitarne aktivnosti sa decom ometenom u razvoju. Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede deo sredstava planiran za konjarstvo nameni Hipodromu – zaključuje Radovan Dedijer.
D. Spalović
[objavljeno: 02/02/2008]
