Izvor: Politika, 31.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipodrom u rukama grada
Odluku donosi Vlada Srbije danas ili za sedam dana, očekuje Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika
Pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović izjavila je da očekuje da Vlada Srbije na današnjoj sednici, ili sledeće nedelje prihvati predlog grada da Hipodrom „Beograd” postane javno gradsko preduzeće. Ukoliko se vlada složi sa predlogom, Beograd će u privredni registar i formalno biti upisan kao osnivač ovog preduzeća.
– Grad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograd je kao vlasnik zemljišta izmirio dugove Hipodroma, izvukao ga iz stečaja i pomogao mu prošle godine da preživi. Dok ne postane gradsko preduzeće, nismo imali pravni osnov da ulažemo novac u razvoj, jer bi to bilo nenamensko trošenje. Napravićemo biznis plan i videti da li ćemo tražiti poslovnog partnera. Hipodrom će sigurno dobiti bolji i kvalitetniji sadržaj – istakla je Radmila Hrustanović.
Najavu da će grad preuzeti Hipodrom pokrenuo je još pre dve godine Nenad Bogdanović, tadašnji gradonačelnik. Bio je siguran da će pod okriljem grada preduzeće kod Careve ćuprije bolje poslovati. Kao dokaz za tvrdnju navodio je Javno preduzeće „Ada Ciganlija” koje se brzo razvilo posle prelaska iz republičke u gradsku nadležnost.
Od osnivanja, Hipodrom je nekoliko puta menjao vlasnika. Neko vreme je bio državna ustanova, pa u nadležnosti opštine Čukarica na čijoj teritoriji se nalazi, a posle su o njemu brigu vodili Konjički savez Srbije i SIZ fizičke kulture. Činilo se da će Hipodrom dobiti značajnije mesto u sportskom životu prestonice kada se krajem osamdesetih godina prošlog veka na Carevoj ćupriji pojavio Farzin Mošref, Iranac iz Pariza.
Tada je obrazovano mešovito preduzeće „Beogradski trkački klub”. Sve je trajalo samo do 1994. kada se Mošref neočekivano povukao iz biznisa. Posle njega, pojavio se Jezdimir Vasiljević, vlasnik štedionice „Jugoskandik”, koji je navodno od Francuza otkupio akcije. Gazda Jezda se hvalio da je novi vlasnik trkališta, zbog čega je veliki broj poverilaca koji je ostao bez svoje ušteđevine smatrao da će svoja potraživanja namiriti preko Hipodroma. Na njihovu žalost, utvrđeno je da Vasiljević raspolaže sa nekoliko starih kompjutera.
Dugovi su počeli da se gomilaju, da bi stečajni postupak pred Trgovinskim sudom bio pokrenut krajem juna 2006. godine. Iako je imovina Hipodroma „Beograd” procenjena na oko 70 miliona dinara, Agencija za privatizaciju je odlučila da ga proda po početnoj ceni od 35,3 miliona dinara. Tada se u akciju uključio grad, jer se Hipodrom nalazi na više od 25 hektara zemljišta, koje su gradske vlasti 1988. godine dale ovom preduzeću, ali bez prava upisa u zemljišne knjige.
Grad je platio 57 miliona dinara koje je Trgovinski sud označio kao nesporna dugovanja, posle čega je 26. jula prošle godine otvoren stečaj. Odmah potom obrazovana je nova Skupština DP Hipodrom „Beograd”, a za v.d. direktora izabran Radovan Dedijer.
Premijerni trkački dan na Hipodromu održan je na Ivandan 1914. godine, ali je zbog Prvog svetskog rata bio i poslednji te godine. Dunavsko kolo jahača „Knez Mihailo” je 1921. godine nastavilo da organizuje trke koje su održavane i tokom ratnih dana Drugog svetskog rata. Nova vlast je 1948. odlučila da trkalište postane državno preduzeće. Obrazovane su državne ergele za potrebe JNA, a veliki broj konja je prebačen u slovenačku ergelu „Turnišče”.
Zbog nebrige se našao na ivici propasti.
Dejan Spalović
[objavljeno: 31/01/2008]
