Izvor: Politika, 27.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipermarketi opasnost za pijace
Mušterije radije pazare u prodavnicama nego na tezgama. – Cene su povoljnije, a moguće je platiti karticom i na odloženo
Kažu da je pijaca mesto za sve. Među tezgama sa voćem, povrćem, odećom, alatom, obućom, pokućstvom" mogu se čuti najnovije vesti. Prodavci kao da znaju sve. Šta se dešava u gradu, svetu politike, a o ekonomiji gotovo da ne postoji nešto u šta nisu do tančina upućeni. Kada vide narod od rane zore kako se sliva na tržnicu znaju da su bile plate. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A kada kupci imaju novaca, ima i prodaje. U poslednje vreme prodavci nisu zadovoljni jer je kupaca sve manje. Očekivali su da će talas ekonomske krize i njih zapljusnuti, ali nadali su se, pričaju, da će ljudima uvek biti potrebne sveže namirnice.
Žale se na slabiju prodaju i veruju da im u razvoju posla odmažu i hipermarketi. Ovi veliki trgovci nemaju dodira sa posrednicima pa su poljoprivredni proizvodi kod njih jeftiniji i 15 do 20 odsto u odnosu na pijačne cene koje prodavci pravdaju ponudom i potražnjom, odnosno zaračunatom maržom.
Ovih dana na tezgama su skočile cene. Limun staje 100 dinara, jabuke od 50 do 80, a pomorandže od 80 do 130 dinara. Za kilogram mandarina treba izdvojiti od 100 do 120 dinara dok je kivi najpovoljniji i staje 60 dinara.
Sugrađani kažu da se cene namirnica razlikuju od pijace do pijace.
– Sveopšta je besparica. Primorana sam da, zbog desetak dinara razlike u ceni, odem do udaljenije pijace. Kada nakupujem voće i povrće koje mi je potrebno za nekoliko dana, dobro uštedim. U poslednje vreme sve češće kupujem u hipermarketima. Cene su pristupačnije, namirnice uvek sveže, a robu mogu da kupim karticom ili na odloženo. Pijaca nije mnogo udaljena od mog stana, pa sam izašla da kupim spanać i ne mogu da verujem da sam za kilogram očišćenog dala 200 dinara. Prodavac mi je nudio cenu od 150 dinara ako kupim više od dve kile – kaže Jasna Daković. `
Baš pre neki dan, pošto je dobro odmerila „bogatu” vezu zeleniša koja košta 50 dinara, sredovečna gospođa komentarisala je kako su cene na pijaci paprene, priča baka koja redovno prodaje povrće.
– Nije vredelo ni što sam joj rekla da je domaći proizvod. Okrenula se i otišla gunđajući. Ljudima je važnije da uštede nego da jedu zdrav, domaći proizvod. Svoje povrće ne prskam svakojakim otrovima. Čitavu godinu provedem u bašti, na suncu. Niko ne pita koliko me košta setva, pa rad u njivi, održavanje, đubrivo. Plaćam ovde zakup tezge, gorivo, a moram i nešto da jedem dok mrznem ceo dan na vetru. Krompir sada prodajem po ceni od 30 do 40 dinara, ljudima skupo a zarade skoro da nemam – priča baka Ruža iz Dobanovaca koja svakodnevno dolazi na Bajlonijevu pijacu.
Nekoliko koraka dalje isti krompir staje 50 dinara. Prokelj košta 100, salata – puterica 45, cvekla 35 dinara. a pasulj 150.
Među prodavcima ima i onih koje skupoća i sve manja zarada ne tište toliko, koliko im srce steže to što se pijacom slabo može čuti topla reč. Nekada im je radno vreme zbog priče i šale brzo prolazilo. Da mogu, snizili bi cene i vratili mušterije, samo zbog starih dana.
– Marketi imaju bogatu ponudu voća i povrća po pristupačnijim cenama od naših, pa tamo svi rado trguju. Razumem da je važno uštedeti svaki dinar, ali mi je žao da gledam kako pijace izumiru. Nekada su Beograđani imali „svog” čoveka kod koga su kupovali provereno sveže namirnice i bili su sigurni šta pazare. Dolazili su da se ispričaju, druže, cenkaju, čak smo sa kupcima postajali kućni prijatelji. Znao sam da odem kod „komšije” koji mi je godinama bio stalna mušterija na ručak. Odnesem mu omiljeno voće a on mene ugosti čašicom rakije. Ljudi su se otuđili. Nego, bilo je novca pa se nije ni gledalo mnogo na cene. Bez voćke se jutro nije moglo zamisliti a dan bez spanaća – jada se Milan Ćirić iz Barajeva i kaže da je danas luksuz imati voće i povrće na trpezi a da je najbitnije kupiti nešto jeftino.
LJ. Perović
[objavljeno: 27/02/2009]
