Izvor: Večernje novosti, 11.Maj.2015, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hiljade bazena u privatnim vilama

BEOGRAD ima desetak otvorenih gradskih bazena, još barem toliko u sklopu klubova i hotela, ali i nekoliko hiljada u privatnim kućama i vilama. Avala, posebno Trešnja, Jajinci, Surčin, Ledine, Senjak i Dedinje, glavne su destinacije gde se mogu pronaći izdubljene obale, bar kada je reč o spisku klijenata graditelja bazena. Iako je sve veći broj firmi koje se bave izgradnjom i opremanjem bazena, ovakav vodeni kutak još je luksuz za prosečna primanja, a često je nevidljiv u evidencijama poreskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prijava, kao i među zahtevima za građevinske dozvole. - Broj klijenata je konstantan, ali konkurencija na tržištu ovih usluga je daleko veća, pa su tako i cene izrade osam do deset puta niže nego ranije - kaže nam Ivan Lazić iz "Kristal pula", preduzeća koje se bavi izgradnjom, projektom i opremanjem bazena. Kada je reč o lokalnim samoupravama, skoro da i ne stižu zahtevi za građevinske dozvole za ovakve projekte. - Po Zakonu o planiranju i izgradnji, član 144, za bazen površine 12 kvadrata i dubine do jedan metar nije potrebna građevinska dozvola, dok se veći gabariti tretiraju kao pomoćni objekat u okviru već izgrađenog - kažu za "Novosti" iz Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Surčin. - Za takav objekat potreban je idejni projekat, odobrenje za izgradnju, kao i plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. U poslednje dve godine, međutim, nemamo zabeleženih takvih zahteva. Često se dešava i da se naknadno legalizuju ovakvi projekti. Tako vlasnici uspešno izbegnu ovu stavku pri poreskoj prijavi imovine. Pri bodovanju kvaliteta objekta, čiji se skor množi sa koeficijentom zone i tržišnom vrednosti parcele, izostaju kvadrati pod vodom među korisnim površinama. I ne čudi što vlasnici pokušaju da prištede na dažbinama, pošto ni održavanje vodenog kutka ništa nije jeftinije. - Samo za hemiju kojom se održava higijena vode treba od 100 do 150 evra mesečno, a mora se i računati da pre svake sezone treba obnoviti poneki deo opreme - pumpu, filter crevo ili četku - objašnjava Lazić. - Kada se sve sabere sa potrošnjnom struje i vode, sezonski izdatak je oko 1.000 evra. Mnoge oaze su skrivene od pogleda, da li pleksiglasom, ili u podrumima kuća i ozidanim zasebnim objektima, pa za njih ne važi samo sezona od pet meseci. Ugodnost plivanja tokom cele godine tako predstavlja pravi luksuz. CENA OD 15.000 DO 80.000 EVRA NAJČEŠĆE dimenzije su 8 puta 4 puta 1,60 metara i takav bazen budućeg vlasnika košta od 15.000 do 20.000 evra. Nešto veći, hotelski bazen 15 puta 7 vredi oko 50.000 evra, a poluolimpijski od 25 puta 12,5 metara - 80.000 evra. Cena zavisi i od toga da li će podloga biti od mozaika, poliestera ili gume. Za 2.500 do 4.000 evra može da se ugradi turbodžet pumpa, koja stvara kontra talase. NEKI BI SAMI DA KOPAJU RUPE... AKO se neko odluči da bude sam svoj majstor i napravi bazen, trebalo bi dobro da prouči način gradnje. - Obično ljudi misle da je dovoljno iskopati rupu i betonirati, a zaboravljaju da je neophodno sprovesti sve instalacije i filtere - dodaje Lazić iz "Kristal pula". - Nije preporučljivo da to rade amateri, ali ako je to neki vid uštede, moraju da se konsultuju s ljudima s iskustvom.

Nastavak na Večernje novosti...