Izvor: Politika, 02.Okt.2010, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroji vazdušne gitare
Takmičenje u „prženju” na nevidljivim instrumentima biće održano večeras posle ponoći u KST-u
Instrumenta nema u rukama mladića na bini ali, dok on prstima hvata akorde i rifove i trza žice po vazduhu, sala odjekuje ne samo zvucima nevidljive gitare već i basa i bubnjeva. Magija – ceo bend u jednoj osobi a ne treba joj ni oprema da bi zabavljala publiku, koja takođe divlja na nepostojećim instrumentima. I bez „fendera” oni stvaraju zvuk identičan onome sa albuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najpoznatijih grupa, koje ni same ne bi te pesme uživo bolje izvele.
Tako izgledaju takmičenja u sviranju vazdušne gitare, kakvo će drugi put biti održano u KST-u večeras posle ponoći. Mnogima to deluje blesavo, kao kada bi se ratne igre za odrasle momke, umesto sa puškama koje ispaljuju punjenja boje, vodile sa ispruženim kažiprstima, uz povike „beng, beng, mrtav si”. Ali, „prženje” na vazdušnoj gitari nije neozbiljna igra za večite tinejdžere. Ono jeste ludiranje sa društvom, kakvo se odvija u klinačkim sobama širom sveta, ali i krajnji oblik pankerskog gesla da svako može naučiti da svira, osnovati bend i javno se izraziti. Uostalom, pravi panker ili metalac mora da bude toliko siromašan da nema para za pravu gitaru, još manje za „Gitarskog heroja”, popularnu igricu u kojoj deca „sviraju” hvatajući rifove na imitaciji instrumenta da bi iz konzole isterali tonove izabrane pesme. Vazdušna gitara je starija, sirotinjska verzija te igrice.
Ako ni to ne ubedi da je ovo ozbiljna disciplina, „odrasli ljudi” bi trebalo da znaju da se u Finskoj priređuje svetsko takmičenje u sviranju vazdušne gitare, izuzetno pažljivo organizovano, maltene kao „Evrosong” za rokere. Licenca za održavanje nacionalnog takmičenja pod njihovim logom košta desetak hiljada evra. Sve je biznis, naročito rokenrol.
Lani je u KST-u nastupilo petnaestak ljudi, pred 500 gledalaca, a pretpostavlja se da će ovogodišnja konkurencija i publika biti brojnija, mada mnogo manja nego na takmičenjima u ostalim zemljama.
– Prošle godine smo takmičenje organizovali na brzinu, pomalo kao internu šalu. Sada smo ga mnogo više reklamirali i potrudili se da dostignemo standard svetskog takmičenja. Još ne možemo da platimo licencu za njega, ali nadamo se da ćemo već naredne godine naći način da pošaljemo našeg predstavnika u Finsku – kaže Miša Sarčević, iz KST-a.
Lanjski pobednik već ističe kandidaturu. Ivan Tomašević, koji je prošle godine trijumfovao izvodeći klasik „Ejs ov spejds” grupe „Motorhed”, pokušaće i večeras da zaseni protivnike. Izabrao je „Panterinu” pesmu „Kaubojs from hel”, punu „nazubljenih” gitarskih deonica i oštrih solaža.
– Prošli put je sve bilo spontano. Naše društvo je izašlo u KST kao i uvek i onda smo rekli „ma, što da ne” i svi se takmičili. Ne treniram ni sada jer znam te pesme savršeno. Odrastao sam uz njih, znam svaki rif, gde idu ruke, koji je prstored – priča Tomašević, inače tonac mnogih srpskih bendova, koji konačno ima priliku da se i sam popne na scenu i pokaže koliko žestok ume da bude.
Da bi zaista pobedio, on će morati ne samo da tehnički skine pesmu, to jest pazi na rad prstiju kao da svira pravi instrument, nego i da verodostojno prikaže unutrašnji stav umetnika koga podražava, upozorava Aleksandar Petrović – Aca Seltik iz „Ortodoks Keltsa”, koji je u žiriju. Drugi kriterijum je suprotan prvom – neophodno je da bude i originalan i unese nešto svoje u nastup. Drugim rečima, moraće da bude bolji Dajmbeg Darel od Dajmbega Darela, pokojnog gitariste „Pantere”.
– Mene su verovatno uzeli u žiri zato što celog života sviram vazdušnu gitaru i na bini i kod kuće. A KST mi je druga kuća, gde smo i svi iz žirija i takmičari odrasli. Kad ih ocenimo, mislim da bi bilo pošteno da nas trojica sudija takođe izađemo na scenu i „odsviramo” nešto u tri gitare – najavljuje Aca Seltik.
V. Vukasović
objavljeno: 02/10/2010
