Izvor: Politika, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guste misli pored Dunava
Jasmina Trumbetaš-Petrović, prvakinja beogradske Opere, u kraju malih radnji i poslednjih zanatlija postiže potpunu koncentraciju i duhovnu sabranost
Jasmina Trumbetaš-Petrović je rođena u Zemunu, odrastala u Surčinu, školovala se u Beogradu. Za prvakinju beogradske Opere i profesora ruske književnosti ne postoji nikakav polaritet između tih krajeva. Podjednakom snagom i Beograd i Zemun uspostavljaju ravnotežu u njenoj duši. Energična, u neprestanoj potrazi za novim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prostorima i idejama, ona stavlja znak jednakosti između Knez Mihailove ulice u Beogradu i Zmaj Jovine u Zemunu. Za Mikaelu iz opere "Karmen", Mimi iz "Boema" tu ne postoji protivrečnost. Nema dvojnosti, dualiteta.
Svaka od ovih ulica privlači je na svojstven način. U glavnoj gradskoj štrafti oseća žar života, uzavrelu atmosferu, protok ljudi i različitih energija. Zemun joj pruža nešto drugo. Tamo uspeva da postigne savršenu koncentraciju, sabranost, gustinu misli.
"Madlenijanum" treperi u mraku
Zmaj Jovina ulica u Zemunu je jedna od ključnih, žižnih tačaka njenog života. To je ulica koja čuva tragove prošlosti, miriše na memlu keltskog Taurunuma. Smeštena u starom, donjem jezgru Zemuna, ona vodi od uzavrele Glavne ulice do Keja oslobođenja. Spaja usijani asfalt i mir rečnih alasa. Otmenost i prefinjenu spoljašnjost Opere i teatra "Madlenijanum" sa rečnim dokom. Jasmina Trumbetaš-Petrović baš na tom mestu najbolje uočava dijalektiku življenja.
– Svaka ulica može na neki način da privuče čoveka. Neke ulice uznemiravaju, neke nas pokreću, motivišu, dok nam one najređe nude spokoj i odušak. Ljudima koji žive u velikim gradovima to je danas velika potreba. Zmaj Jovina u Zemunu je moje duhovno utočište. Ona kreće od centra Zemuna i izlazi na Dunav. U broju 26 nalazi se stara Carinarnica koja je podignuta krajem 18. veka. Ta kuća je karakteristična, uvek zadržavam pažnju na nju. Izgrađena je u stilu klasicizma s trouglastim zabatom iznad krovnog venca. Ono što je sasvim vidljivo jeste da je Zemun, i pored toga što je opština beogradska, uspeo da sačuva svoju posebnost. On je varoš za sebe. Ima svoj uži centar, svoje ulice. Čak i svoju periferiju. Sve su to karakteristike samostalne varoši. Zmaj Jovina je ulica malih dućana, prodavnica. U njoj se nalaze poslednje zanatlije. Mislim da, uzimajući u obzir promene koje su se dešavale na drugim mestima, ona nije pretrpela značajne izmene. Ni suštinske, ni estetske. Zmaj Jovina još pleni radnjicama kojih je sve manje. To su one koje ne blešte, ne sijaju na prvi pogled. Od kojih nemate strah da uđete unutra. Mali dućani deluju prijatno, što kažu Rusi "ujutno". Uopšte, Zemun je grad u malom. Grad u gradu. Zemunci imaju drugačiji mentalitet. Smireniji su od drugih i nisu toliko nervozni kao ljudi u velikim i zbijenim gradovima. Dunav daje širinu. Mada, Zemun za mnoge može da ima i crtu zatvorenosti u sebe. On može da deluje kao zatvorena sredina. Uveče se život seli na reku, na splavove. U mraku, tik pored Zmaj Jovine, ostaje da treperi samo pozorište "Madlenijanum". Bila je potrebna velika hrabrost i spremnost familije Cepter da jednu instituciju kulture podiže na tom mestu – smatra Jasmina Trumbetaš-Petrović koja je nedavno na tom mestu tumačila naslovnu ulogu u operi "Madam Baterflaj".
Znanje jedini oslonac
Ponašanjem mladih ljudi na beogradskim ulicama, operska pevačica je posebno razočarana.
– Neshvatljivo mi je da sve manje odlučuju da ulože u sopstveno obrazovanje. Postoji jagma samo za novcem i materijalnim momentom. To je pogrešno. Znanje je jedini pravi oslonac. Mladi ljudi misle da će se brzo obogatiti. To je dominantna vrednost u koju veruju. Međutim, jedini način da postanu priznati u društvu, u ovom gradu, jeste znanje i neprestano usavršavanje – bez dileme je naša sagovornica.
Ona je mišljenja da svaki čovek menja svoju okolinu, kao što ona vrši povratni uticaj na njega.
– Svi oni koji su u ovom gradu učili školu, studirali, koji su se ostvarili kao ljudi i umetnici imaju pravo da se nazovu Beograđanima. Oni su prihvatili meru beogradskih vrednosti. Nedavno sam pročitala da je naš grad sličan Njujorku, ali na Balkanu. Istina je da Beograđani znaju da budu otvoreni, srdačni, u dosta slučajeva i srčani. Umeju da pokažu otvorenost prema strancima. S druge strane, između sebe bivaju sve više otuđeni – zapaža primadona. Kao i većina njenih kolega, ona je aktivno uključena u razgovore i tribine koje se održavaju povodom rešenja za izgradnju nove Opere u Beogradu.
– Gde god odemo, mi, zapravo, predstavljamo svoj grad. Mi smo ambasadori kulture. Mislim da nemamo dobru saradnju sa gradskim vlastima. Saglasna sam sa umetnicima koji se zalažu da zgrada nove Opere mora da bude u centru grada. Nažalost, politika se uvukla u sve oblasti društva, pa i u kulturu. Umetnici su rekli da Ušće kao lokacija nije adekvatan prostor iz mnogih razloga. Sa takvim stanovištem su, pored umetnika, saglasni i mnogi vrhunski stručnjaci i arhitekte. Potreban je, kako smo saznali, ogroman novac za sanaciju podvodnog zemljišta u Novom Beogradu. Ne znam kome je to u interesu. Naše je čvrsto uverenje da moramo da odbranimo Operu u centru grada – ističe Jasmina Trumbetaš-Petrović.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 04.06.2007.]
