Izvor: Blic, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grobno mesto za 500 evra
Tramvajska okretnica kod Ustaničke ulice izlepljena je oglasima koji nude mesta za sahranjivanje na njivama pored Mokroluškog groblja. Kvadrat njive košta najmanje 70 evra, a najmanje se za grob kupuje šest kvadrata. Podela nadležnosti između opština i grada ostavile su zakonske „praznine" koje su vlasnici zemljišta iskoristili da razviju poseban biznis - privatna groblja.
„Parcele" na „privatnom" mokroluškom groblju spadaju u jeftiniji izbor jer recimo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na privatnom novom groblju u Kaluđerici, grobno mesto košta 2.500 evra. Na mokrološkom groblju se godišnje sahrani više od 200 pokojnika, a njive još nisu popunjene. Novinari „Blica" javili su se na jedan od oglasa za kupovinu parcele.
- Možete da kupite kol¢ko vam volja. Prodajem zemlju jer, iako je plodno tle, ništa drugo sa njom ne mogu da radim. Pošto ne možemo da prenesemo vlasništvo za tako malo parče zemlje napravićemo ugovor sa svedokom. Nije u centru groblja već pored uz autoput. I ja sam tu sahranjivala svoje, majku i supruga. Dođite i pogledajte kad god želite, bez obaveza i ne morate da žurite. Imam deset hektara zemlje - rekla nam je Živka.
Iako je sahranjivanje van grobljanskih granica krivično delo, više od 100 godina na njivama pored Mokroluškog groblja na kom su generacijama sahranjivani stanovnici naselja Veliki i Mali Mokri Lug postoji gotovo 2.000 grobnih mesta. Vlasnici njiva, kojih je oko 30, kvadrat prodaju i do 150 evra. Mesna zajednica koja je do pre dve godine upravljala ovim grobljem, godinama je bezuspešno pokušavala na njemu da zavede red. Pošto nije uspela, pre dve godine je njen posao pokušala da završi Opština Zvezdara.
- Pokušali smo da osnujemo javno preduzeće „Pogrebne usluge Zvezdara" koje bi vodilo računa o ovom groblju. Planirali smo da ga proširimo, umrežimo, napravimo puteve, česme... Vlasnici, međutim, nikako nisu hteli da daju da upravljamo njihovom zemljom, tako da je projekat propao, a groblje smo prepustili stihiji i na njemu trenutno vlada „divlji zapad". Veliko je to „parče kolača" kada znamo da na jednom hektaru može da se napravi 1.500 grobnih mesta - kaže Miloš Petrović, savetnik predsednika Opštine Zvezdara.
Pošto zelene površine izlaze iz opštinske nadležnosti, a gradski i republički inspektori tu skoro nikada ne svraćaju, način na koji se pokojnici polažu u zemlji niko ne kontroliše. Tako se nedaleko odatle, na magistralnim vodovodnim cevima, usred naselja Kaluđerica, nalazi „staro" i „novo" groblje. Iako mesto na njima košta do 2.500 evra, ovo groblje je primer nebrige. Zaraslo je travu i otpatke, ograda je razrušena, a obod se odronjava tako da ukopani kovčezi, koje od prvih dvorišta deli svega nekoliko metara, uzan put i gomila đubreta, često vire iz zemlje. Pošto je vlasnik, pre 15 godina, uspeo od opštinskih čelnika da izdejstvuje potrebne dozvole, opštini su vezane ruke. Javno komunalno i stambeno preduzeće opštine Grocka vodi računa o grobljima „Grocka", „Leštane" i „Boleč", dok su „Umčari", „Dražanj", „Živkovac" i „Kamendol" divlja.
Nelegalnih groblja, nastalih širenjem seoskih, ima i u drugim gradskim opštinama. Kako kažu u JP „Gradska groblja", samo na Paliluli ih ima nekoliko desetina. U Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kažu da u 17 beogradskih opština ima 176 seoskih naselja sa 240 registrovanih grobalja i 560 spomenika van grobljanskih kompleksa. Na sreću, nisu se sva proširila na susedne njive, tako da na većini način na koji se pokojnici sahranjuju kontrolišu lokalne mesne zajednice. Čukarica je tako, 13 seoskih grobalja na njenoj teritoriji odavno stavila pod kontrolu svog poslovnog prostora tako da na toj opštini nemaju problem sa sahranjivanjem po njivama.
Svaki peti se kremira
U JP „Gradska groblja" kažu da bi problem obezbeđivanja potrebnih površina za grobna mesta bio mnogo manji kada bi kremacije bile češće. Za sada se kremira tek svaki peti pokojnik, a u gradu godišnje umre oko 10.000 ljudi.
Izdavanje kapele
Mokrolužani kažu da im je svojevremeno jedan od vlasnika njive poklonio parče svoje zemlje. Kada su sakupili novac i na toj zemlji sazidali kapelu, vlasnik je rešio da povuče poklon. Iskoristivši rastegljivost ugovora on tu kapelu sada izdaje ljudima koji su je napravili.
