Izvor: Politika, 16.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grejanje na slamu i sunce
Da bi Krnjača dobila postrojenje na biomasu, a Sunčeva energija u Toplani "Cerak" zagrevala vodu, neophodno je da gradske vlasti odobre finansijska sredstva
Kao u drugim prestonicama Evrope, i Beograđani bi uskoro mogli da zagrevaju stanove pomoću obnovljivih izvora energije. Tako bi sojina slama mogla za godinu dana, od početka izgradnje postrojenja u Krnjači, da se koristi za zagrevanje domova u jednom delu prestonice, dok bi Sunčeva energija mogla da se primeni za zagrevanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tople vode u Toplani "Cerak" kojom se snabdevaju žitelji u Rakovici i Čukarici.
Da bi se ovi projekti "Beogradskih elektrana" primenili, neophodno je da ih Skupština grada finansijski podrži. Preciznije, "Beogradskim elektranama" je potrebno oko 14 miliona dinara da bi se kompletan projekat ugradnje solarnih kolektora u Toplani "Cerak" doveo na korak do komercijalne upotrebe.
Taj novac neophodan je za izradu fizibiliti studije, postavljanje i praćenje pilot projekta i ugradnju nekoliko desetina metara kvadratnih solarnih kolektora.
Vladan Marković, generalni direktor "Beogradskih elektrana", naglašava da će se većina država suočiti sa ozbiljnim nedostacima energije. Smanjuju se zalihe fosilnih goriva, a njihova cena neprestano raste. Zbog toga stručnjaci "Beogradskih elektrana", u saradnji sa Naučnim institutom "Vinča", od prošle godine rade na istraživačkom projektu koji bi omogućio da Toplana "Cerak" koristi solarnu energiju.
– Toplana "Cerak", koja snabdeva žitelje Rakovice i Čukarice toplotnom energijom, mogla bi da bude osavremenjena postavljanjem solarnih kolektora za dogrevanje vode. Ova toplana isporučuje potrošnu toplu vodu tokom cele godine, a Sunčeva energija mogla bi se dopunski koristiti za njeno zagrevanje. U prvoj, komercijalnoj fazi planirano je da se postavi više hiljada kvadratnih metara solarnih kolektora, koji bi u letnjim mesecima znatno smanjili potrošnju fosilnih goriva. Novac za ovu investiciju vratio bi se veoma brzo – ističe Marković.
Ukoliko bi "Beogradske elektrane" dobile novac iz gradskog budžeta, počela bi izgradnja i kotlarnice u Krnjači, koja bi kao energent koristila sojinu slamu. Vrednost investicije procenjena je na oko 2,5 miliona evra. Predviđeno je da se u prvoj fazi, sagorevanjem sojine slame, dvama kotlovima pojedinačne snage šest i četiri megavata, zagreva 60.000 stambenog i 20.000 metara kvadratnih poslovnog prostora. Za ovu namenu prošle godine izgrađeno je eksperimentalno-demonstraciono postrojenje u fabrici kotlova "Tipo kotlogradnja". Energetski stručnjaci izračunali su da bi upotrebom sojine slame u toj kotlarnici kompanija godišnje štedela najmanje 350.000 evra. Prednost ovog projekta je to što bi sve, od postrojenja do goriva, bilo domaće proizvodnje.
Rukovodilac projekta dr Dragoljub Dakić, iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča", kaže da je razlog za pokretanje projekta pokušaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene fosilna goriva. Postrojenje je izgrađeno u okviru Nacionalnog programa za energetsku efikasnost Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, uz učešće Poljoprivrednog kombinata Beograd. Dakić je naglasio da se soja u PKB-u uzgaja na oko 2.000 hektara i da je sojina slama dosad bila neiskorišćena.
– Jedan od najperspektivnijih energetskih izvora naše zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje, koja ne stvara štetne produkte sagorevanja, a njenim korišćenjem poštuju se zahtevi iz Kjoto protokola, odnosno smanjenje efekta "staklene bašte". Primenom biomase kao goriva uštedela bi se znatna finansijska sredstva. Manjom upotrebom fosilnih goriva bila bi smanjena i zavisnost Srbije od njihovog uvoza – naglasio je dr Dragoljub Dakić.
Dejan Spalović
[objavljeno: 16.05.2007.]
