Izvor: Politika, 07.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grafiti Nidže Bleje – od rugla do umetnosti
Uprkos stanarima koji često zovu i policiju, Nikola Stojadinović uporno ispisuje gradske zidove
Mnogi smatraju da je Nidža Bleja samo običan ulični mangup, početnik u svetu umetnosti grafita. Drugi govore da je jedan od najboljih domaćih crtača, dok ostali za njega uopšte nisu ni čuli. Sigurno je, međutim, da je prestonica na svakom koraku, ili bolje reći na svakom zidu, obeležena njegovim radovima, to jest slikama. Nidžini grafiti na pojedinim mestima, možda i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jesu ruglo grada, ali takođe su umetnost i svojevrsni simbol urbane kulture koju dvadesetdvogodišnji Nikola Stojadinović beskompromisno propagira.
Većina sugrađana videla je njegova dela duž celog zida kod Sajma ili slike Deda Mraza u letnjoj varijanti na početku Brankovog mosta. Prema njegovim rečima, na početku „karijere” najviše je radio oko Arene gde je naučio da „izvlači” slova i crta slike.
– Više od 70 odsto crteža uradio sam u poslednje dve godine uglavnom noću, ali i usred dana, što ponekad može da bude problem. Stanari znaju da se bune, a neki zovu policiju. Ali, ne odustajem pa i za njih imam lek, dobru foru. Uglavnom crtam kod mene u bloku i kad dođu momci u plavom kažem im da imam saglasnost i potpise stanara, ali eto spisak mi je kod kuće. Oni, naravno, poveruju i odu dok se ja slatko smeškam i nastavljam da radim – priča Nidža dodajući da postoji i druga varijanta pod imenom: „Legalizacija zidova”.
Ovaj „metod”, kaže Nikola, podrazumeva prvo potpisivanje po zgradama, poznatije kao šaranje sprejom, ili crtanje slika koje su lepe ljudima. Znači, srculenca, cvetići ili grafiti sa ljubavnim porukama. Inače, ovaj „put” do navikavanja ljudi na zidove sa grafitima, ulični crtači zovu još i „bomba”.
– „Bomba” ili „bombing” u stvari predstavlja brzo iscrtavanje jednostavnih ili manje složenih skica koje su velike da bi bile efektne i jednostavne da bi bile lako čitljive, a ne da bi plenile lepotom ili bile tu kao nešto što bi trebalo da ukrašava okolinu. Onda, kada se svi „pomire” sa tim da je zid išaran, sledi pravi crtež. Eksplicitne scene sa policijom u glavnim ulogama ili slike koje prikazuju stanje u državi i nezadovoljstvo mase. E, to Beograđani, vlast, ali i gradske komunalne službe nikako ne vole – smatra Nikola Stojadinović.
Najpopularnija mesta na kojima stvaraoci grafita vole da crtaju jesu vozovi. Oni su idealna podloga i na neki način predstavljaju svojevrstan medij, jer veliki broj ljudi može da vidi crtež. Ali, crtanje po vagonima strogo je zabranjeno pa se ulični umetnici odlučuju za „rad” pod okriljem mraka.
– Postoje čitave ekipe crtača koje prate vozove, red vožnje kompozicija i verovatno znaju više o tim čeličnim grdosijama nego bilo koji stanovnik Beograda koji ne radi na železnici. Čuvari stalno obilaze parkirane lokomotive i vagone i ukoliko se desi da neko bude uhvaćen sledi mu velika novčana kazna, jer su vozovi vlasništvo države i crtanje po njima predstavlja uništavanje imovine – objašnjava Nidža, uz komentar da se iste te ekipe takmiče ko će prvi i gde naslikati nešto što će ostaviti utisak na Beograđane.
Za materijal za crtanje se snalazi kako zna i ume, jer za prosečan grafit u nekoliko boja, ponekad treba i do desetak auto-lakova.
– U poslednje vreme sam počeo da crtam za pare. Oslikavao sam zidove palačinkarnice, auto-limarske radionice, kafića i pekara. Tako malo unovčim talenat, skupim neku kintu za lakove – dodaje on.
Ipak, Nidža Bleja nije, što bi rekli mladi, klasičan „blejač”.Studira arhitekturu i bavi se i muzikom, takozvanim hiphopom.Želi da bude najbolji muzičar među crtačima i najbolji crtač među muzičarima.
Đ. Andrejić
[objavljeno: 08/01/2009]
.jpg)
