Izvor: Politika, 23.Sep.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradom se valja 800.000 kubika šuta
Nema nadležnih za građevinski otpad. – Samo devet gradskih opština potpisalo ugovor sa komunalcima za vanredno uklanjanje otpada, utvrdili republički inspektori
Od 136 opština u Srbiji, čak 83, među kojima je i osam beogradskih, nije odredilo lokaciju za deponovanje građevinskog otpada ni nekoliko meseci pošto im je tu obavezu zadao Zakon o upravljanju otpadom. Koliko takvog đubreta ima, ne zna se, ali u glavnom gradu, procenjuju u „Gradskoj čistoći”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razbacano je oko 800.000 kubnih metara šuta, što je polovina celokupne količine smeća. Otpad sa brojnih gradilišta mahom završava na prilazima gradu, gde ga svaka pridošlica može videti, ili, u boljem slučaju, na skrajnutim poljanama, svugde samo ne na deponiji. Problem nije, kako se ispostavlja u razgovoru sa ljudima iz te struke, u tome što je uklanjanje građevinskog otpada previše skupo, kao što je, na primer, zbrinjavanje hemikalija. Jedan kamion natovaren šutom i upućen u Vinču ne košta građevince više od hiljadu dinara, ali mnogi su taj trošak smatrali suvišnim opterećenjem za biznis čak i pre ekonomske krize, koja je bezmalo blokirala građevinsku industriju.
Olakšanje je što građevinski otpad ne spada u opasne. Mada je nagrđuju, beton i cigle ne truju životnu sredinu, barem u većini slučajeva. Šut ipak ne bi trebalo otpisati kao isključivo komunalni problem pošto većina te vrste otpada potiče sa gradilišta niklih na ruševinama udžerica, odakle se po gradu raznosi azbest.
Čak i da se lokalne samouprave trgnu i uzmu u ruke svoju nadležnost, državni problem je što nemamo gde da prerađujemo šut u sirovinu koja se može opet iskoristiti u gradnji.
– Nije dovoljno samo da odaberemo lokacije za deponovanje, to je tek prvi korak. Srbiji su potrebna reciklažna postrojenja, mlinovi koji će građevinski otpad pretvarati u finu prašinu, u podlogu za puteve, sirovinu za cement. Za sada još nema novca za to – kaže Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje.
Vanredna kontrola koju su preduzeli republički inspektori utvrdila je da se samo devet beogradskih opština pobrinulo da nadležno komunalno preduzeće odnosi građevinski otpad na deponiju. Kako objašnjavaju u „Gradskoj čistoći”, sa spiska su od centralnih gradskih opština izostali Voždovac, gde se očekuju izbori, i Zemun, gde se, valjda, nova vlast još nije konsolidovala. Nekadašnje periferijske opštine imaju sopstvena komunalna preduzeća, koja bi trebalo da se brinu o građevinskom otpadu.
– Van centralne gradske zone ipak ima manje građevinskih radova, pa i otpada. Nešto šuta, naravno, ima i dobar deo je bačen u bare i kanale i naguran u rupe – rekao je Slobodan Molerović iz Fonda za zaštitu životne sredine opštine Obrenovac.
Lokalne samouprave će uskoro morati da odrede deponiju za šut, kao što će i građevinska preduzeća biti prinuđena da imaju dokaze da su se postarali da njihov otpad stigne na pravo mesto. To će možda rešiti problem, ali i tada će biti neophodno da neko prihvati zaduženje da proverava da li se građevinske firme drže propisa. U ovom trenutku takvog u Beogradu nema na vidiku. „Politikina” raspitivanja u gradskim službama dovela su samo do zaključka da su za građevinski otpad nadležni u čak četiri sekretarijata – za životnu sredinu, za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju, za inspekcijske poslove i za komunalno-stambena pitanja – ili nije nadležan niko, pošto su oni uzajamno prevaljivali odgovornost. S obzirom na to, nije čudno što se gradom valja onih 800.000 kubika šuta.
V. V.
[objavljeno: 23/09/2009]
