Izvor: Politika, 16.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradnja moguća i nad podzemnim vodama
Mada otežavaju rad, vode u podzemlju grada ne bi smele da pretvore nijednu lokaciju u „zabranjenu zemlju” za neimare
Srpska prestonica nije grad na dve reke već pustinjsko ostrvo u okeanu. Peskovito tle na kojem je Beograd podignut leži na brojnim izvorima podzemnih voda, koje su veliki potencijal ekološki bezbedne energije ali i teškoća za graditelje. U već nekoliko navrata zgrade i kuće bile su progutane u rupama koje su se otvorile kada je zemlja proklizala podrovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podzemnim vodama. Poslednji put se to desilo nedavno, u sad već zloglasnom slučaju „Dubljanska”. Revolt javnosti i rešenost vlasti da na odgovornost pozovu investitore, građevince i nadležne inspektore ipak nisu preterani jer podzemne vode, mada otežavaju rad, ne bi smele da pretvore nijednu lokaciju u „zabranjenu zemlju” za neimare.
Vode pod prestonicom ima toliko da su nekada u ovom gradu postojale čak 72 velike česme koje su se napajale iz podzemnih izvora. Teren za podizanje grada koji broji barem 1.500.000 stanovnika i nastavlja da se širi stvoren je nasipanjem, ali graditelji se time nisu mogli potpuno osloboditi ograničenja koje im nameću vode u podzemlju. Osim hidrogeološkog elaborata za svaku zonu grada, neophodno je izraditi zasebnu studiju i za svako pojedinačno mesto gde je planirana nova građevina.
– Nema lokacije na kojoj je nemoguće graditi, pitanje je samo pod kojim uslovima, što treba da pokažu elaborati. Problem je što postoje razne firme koje se bave takvim analizama i mnoge od njih su zaslužile uvažavanje, ali neke se veoma aljkavo bave svojim poslom – rekao je Borislav Vukićević, v. d. direktora Geološkog instituta.
Još gori primer nemara prema sopstvenoj profesiji i javnoj bezbednosti jeste kada investitor proceni da za novac potreban da se završe studije ima „pametnije” planove.
–Ulagači ponekad uštede tako što iz fonda geotehničke dokumentacije izvuku podatke za susedne objekte i na osnovu njih naprave sintezni elaborat koji prikažu kao podatke za zgradu koju tek treba da podignu. Na taj način, naravno, nemoguće je oslikati stanje na njihovoj mikrolokaciji i onda se stabilnost nove građevine i život budućih stanara izlažu riziku – kaže Miloš Lazović, profesor Građevinskog fakulteta.
Nedostatak odgovarajuće studije uslova za radove uzrokuje da nova zgrada počinje da klizi još pre nego što je podignuta. Zloglasna sporost beogradskih građevinaca takođe nije od pomoći jer gradilišta na kojima radovi ostanu nedovršeni u sezoni ponekad nisu pravilno konzervirana i obezbeđena u toku zime, kada količina vlage raste.
– Glina, na primer, ne propušta vodu nego je skuplja. Ako upije previše vode, površ postaje glatka kao led i zgrada koja niče na njoj može da klizne u bilo kom trenutku – objašnjava Dušan Marković iz Geološkog instituta.
Gradilišta podlokavaju i izlivi septičkih jama, kojima se i dalje ispomaže trećina stanovnika Beograda. Prestonica se neprestano širi, građevinski preduzimači otkupljuju parcele koje zauzimaju dotrajale kućice iz davnih vremena, kada je još manja površina glavnog grada mogla da se pohvali da je priključena na kanalizacioni sistem.
– Investitori kupuju zemljište i ruše potleušice kako bi podigli solitere. Bivši vlasnici placa dobijaju stanove u soliterima, ne pomišljajući da zgrada nije bezbedna jer je tle raskvašeno – navodi Vukićević.
Uteha je što priobalje, koje usled pomanjkanja prostora u centru postaje sve zanimljivije investitorima, nije ništa nezgodnije za gradnju od drugih krajeva Beograda.
V. Vukasović
D. Mučibabić
[objavljeno: 17/11/2008]
